Sunce - faktor rizika za kancer kože, kako se zaštititi? (Prevencija karcinoma)

Tipovi kože i UV zračenje

Procenjuje se da 40-50% ljudi svetlije puti nakon 65 godine može razviti bar jedan tip karcinoma kože.

Najveći rizik za razvoj melanoma imaju osobe svetlije puti. Navedena skala na slici je jedan od sistema klasifikacije koji ukazuje na podložnost razvoju karcinoma kože u osoba različitih puti. 

Jedan od faktora rizika za nastanak malignih promena na koži je UV zračenje. Svetska zdravstvena organizacija navela je UV zračenje kao dokazani karcinogen. Glavni izvor UV zračenja je sunce, ali UV zračenju se izlažu i osobe u solarijumima. Sunce emituje UV zrake različitih talasnih dužina. UVA zračenje prodire dublje u dermalni sloj kože. Stimuliše tamnjenje i pigmentisanje kože, što je odgovor na njeno oštećenje i ukazuje na potrebu kože da se zaštiti. Ujedno je odgovorno za fotostarenje kože i može biti promoter karcinogeneze. UVB zračenje stimuliše stvaranje vitamina D, ali je i odgovorno za stvaranje crvenila i opekotina. UVB zračenje je inicijator karcinogeneze i umanjuje mogućnost uništavanja malignih ćelija. 

S tim u vezi, neophodno je adekvatno se zaštititi od štetnog UV zračenja. Zaštita od sunca redukuje rizik pojave kancera skvamoznih ćelija i fotostarenja. Upotreba proizvoda sa zaštitnim faktorom klinički se pokazala da smanjuje nastanak oksidativnog stresa i štiti kožu.

Proizvodi za zaštitu od sunca

Posebna vrsta kozmetičkih preparata sa filterima koji apsorbuju, reflektuju ili rasipaju UV zrake mogu se koristiti da zaštite kožu od štetnog uticaja UV-zraka. U zavisnosti od hemijske strukture, UV filteri mogu biti organske i neorganske prirode. Neorganski filteri, poput titanijum dioksida i cink oksida, rasipaju UV zrake. Organski filteri apsorbuju zračenje i reemituju ga u bezbednijim talasnim dužinama. Nanošenje titanijum dioksida ostavljalo je svojevremeno beli trag na koži, ali usitnjavanje ovog oksida u nanočestice čini ove proizvode estetski prihvatljivijim.

Faktor zaštite od sunca (Sun protection factor – SPF) je stepen u kome proizvod štiti kožu od direktne izloženosti sunčevim zracima. Predstavlja broj koji ukazuje koliko puta više vremena koža može izdržati uticaj sunca bez fotosenzitivnih reakcija. Individualna podnošljivost zračenja prosečnog stanovnika Evrope je 10-30 minuta, zavisno od fototipa kože. SPF se odnosi isključivo na zaštitu od UV-B zraka. Zaštita od UV-A zraka iznosi do jedne trećine SPF-a, ukoliko se proizvod pravilno nanese. 

Klinička efikasnost?

Klinička studija iz 2011. godine uključila je 1600 ispitanika i pokazala da redovna primena proizvoda za zaštitu od sunca smanjuje incidencu melanoma za 50-73%. Zbog toga se u NICE vodiču i vodiču Britanske Asocijacije Dermatologa (BAD) zalažu za upotrebu zaštitnih kozmetičkih proizvoda prilikom izlaganja suncu. NICE navodi da treba koristiti preparat SPF-a bar 15, a sa UVA zaštitom (obeleženo UVA na proizvodu). BAD preporučuje upotrebu preparata sa SPF-om od 30 ili više.

Zaštita od sunca

Glavni i najefikasniji način zaštite jeste izbegavanje izlaganja suncu od 10-16h. Treba koristiti, po mogućstvu, zaštitne odevne predmete (naočare, šešire, odeću sa UV zaštitnim faktorom tkanine itd.).

Leti je neophodno koristiti proizvode SPF-a većeg od 15. Najčešći problem je nepravilno nanošenje, odnosno nanošenje nedovoljne količine proizvoda. Korisnici ređe pravilno nanesu proizvod na leđa, uši ili vrat. Proizvod se nanosi 15-30 minuta pre izlaganja suncu kako bi koža upila proizvod, 15-30 minuta nakon izlaganja suncu kako bi se dopunili svi promašeni delovi kože pri prvom mazanju. Sloj se obnavlja na svaka dva sata, ili odmah nakon izlaska iz vode ili ukoliko se obrisao peskirom. Nepravilno nanet sloj preparata ima efektivan SPF koji iznosi jednu trećinu SPF-a navedenog na pakovanju. Stoga je bolje,na primer, pravilno naneti proizvod zaštitnog faktora 30 nego nepravilno koristiti proizvod zaštitnog faktora 50. Prosečno pojedinačno pakovanje od 200 ml dovoljno je za oko pet nanošenja na prosečnu površinu tela. S tim u vezi, zaštitni faktor naveden na ambalaži, ukoliko se proizvod ne nanese pravilno, neće biti ispoljen.

Ukoliko je osoba alergična preporučuju se proizvodi koji sadrže samo titan-dioksid kao filter. Osobama sa masnom kožom preporučuju se gelovi i lagani hidrantni kremovi.

Pravilan način primene

Neki optimalni kriterijum za primenu je oko 2 mg preparata po 1 cm2 kože. Postoji olakšavajući metod da se primeni optimalna količina preparata nna telo. „Pravilo devetke“ deli ljudsko telo na 11 jednakih delova od kojih svaka predstavlja oko 9% ukupne površine kože. Zaštita se može ispravno aplikovati ukoliko se dve linije proizvoda od početka do vrha prsta („fingertip unit“) primene na svaku od tih površina. Na ovaj način postiže se približno slična pokrivenost delova tela koja se postigla pri ispitivanju SPF-a pri razvoju proizvoda kod dobrovoljaca. 

Literatura

International Agency for Research on Cancer. Solar and ultraviolet radiation (Vol 55). Monographs on the evaluation of carcinogenic risks to humans. Lyon: IARCPress;1992. Available at: http://monographs.iarc.fr/ENG/Monographs/vol55/(accessed June 2017)

World Health Organization. Cancer prevention. Available at: http://www.who.int/cancer/prevention/en/ (accessed June 2017)

D’Orazio J, Jarrett S, Amaro-Ortiz A et al. UV Radiation and the skin. Int J Mol Sci 2013;14(6):12222–12248. doi: 10.3390/ijms140612222

Green AC, Williams GM, Logan V & Strutton GM. Reduced melanoma after regular sunscreen use: randomized trial follow-up. J Clin Oncol 2011;29(3):257–263. doi: 10.1200/JCO.2010.28.7078

Autor: Veljko Cvetković