Ishrana kao faktor rizika za pojavu kolorektalnog karcinoma (Prevencija karcinoma)

Unos crvenog mesa

Brojnim studijama je potvrđeno da unos veći od 100 g crvenog mesa i mesnih prerađevina na dnevnom nivou može predstavljati potencijalni rizik za razvoj kolorektalnog kancera. Jedinjenja koja nastaju prilikom digestije i metabolizma  su N-nitrozo jedinjenja - potencijalni kancerogeni. S druge strane, gvožđe u hem-obliku može predstavljati potencijalni rizik kada se meso unosi u izuzetno velikim količinama od onog koje naš organizam može da procesuira.

Uloga voća i povrća

Voće i povrće se smatraju dobrim izvorima vitamina, minerala, dijetnih vlakana i antioksidanasa. Dijetna vlakna su važna jer vezuju brojne toksične materije koje se onda ne zadržavaju dugo u organizmu i eliminišu se. Mogu da smanje apsorpciju holesterola i sećera, što je značajno za održavanje zdravlja GIT-a.

Gastrointestinalni mikrobiom kao faktor rizika

Gastrointestinala mikrobiota je važna za održavanje homeostaze GIT-a, jer je njena  glavna uloga fermentacija nesvarljivih ugljenih hidrata.  Pri njihovoj fermentaciji nastaju različita jedinjenja korisna za kolonocite i masne kiseline kratkog lanca, kao što su acetat, propionat i butirat. Ova jedinjenja služe kao direktan izvor energije kolonocitima (apsorbuju se direktno) i smanjuju mogućnost hiperproliferacije ovih ćelija. Jako je važno zdravim stilom života održavati homeostazu GIT mikrobiote, jer svaki poremećaj može dovesti do disbioze (narušavanje ravnoteže mikrobiote) u kvantitativnom i kvalitativnom smislu (promena broja bakterija i odnosa bakterija). U brojnim studijama je utvrđeno pristustvo veće količine bakterija iz familije Bacteroides kod pacijenata koji boluju od kolorektalnog karcinoma u odnosu na zrave pacijente.

Metabolički sindrom

Mnoge komponente metaboličkog sindroma mogu biti faktor rizika za razvoj kolorektalnog karcinoma. Gojaznost se smatra visokim faktorom rizika, posebno abdominalna gojaznost koja se dovodi u vezu sa insulinskom rezistencijom. 

Tekst prilagođen u skladu sa intervjuom doc. dr Ivane Đuričić sa Katedre za Bromatologiju, Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.