Metastaze na plućima (Metastaze)

UVOD

Termin metastaza označava nastanak sekundarnih depozita (tumora) u udaljenim tkivima, bez

kontinuiteta sa primarnim tumorom. Sposobnost za invaziju i još više za metastaziranje

nedvosmisleno ukazuje na to da je neoplazma maligna, više nego bilo koja druga karakteristika

tumora. Metastatski tumori u plućima su veoma česti zbog dobro razvijene mreže limfnih i

krvnih sudova u plućima. Pored hematogenog i limfogenog načina rasejavanja u pluća, tumori i

se šire u pluća i direktnom invazijom.

EPIDEMIOLOGIJA

Istraživanja su pokazala da svaka treća osoba koja je izgubila život od ove opake bolesti je imala

metastaze na plućima. Primarni tumori skoro svih organa mogu date plućne metastaze, ali ipak

postoje oni tumori koji to čine češće od ostalih:

 karcinom dojke

 kolorektalni karcinom

 karcinom bubrega

 karcinomi glave i vrata

 karcinom testisa

 tumori kostiju

 melanom

 tiroidni karcinom

ETIOLOGIJA I PATOGENEZA

Sekundarni depoziti u pluća dospevaju na jedan od već 3 pomenuta načina: hematogeno,

limfogeno, direktno. Kao i svaki tumor koji ima sposobnost metastaziranja, njegova metastatska

kaskada se može podeliti u četiri faze:

1. Lokalna invazija vanćelijskog matriksa

 Odlaganje, slabljenje međusobnih veza između ćelija tumora

 Pričvršćivanje malignih ćelija za bazalnu membranu ili intersticijalno tkivo

 Oslobađanje proteaza koje degradiraju bazalnu membranu i komponente veziva

 Migracija malignih ćelija

2. Ulazak u vaskularne ili limfne sudove i transport

3. Zaustavljanje u ciljnim tkivima (pluća)

4. Rast sekundarnog (metastatskog) tumora

KLINIČKA SLIKA

Na samom početku plućne metastaze ne moraju davati nikakve simptome. Simptomi metastaza

zavise od broja sekundarnih depozita, njihove veličine i lokalizacije. Ono što predstavlja

problem jeste da mnoge druga stanja u medicini mogu imati iste ili slične simptome. Kada se

jave, najčešći simptomi su:

 Kašalj koji ne prolazi

 Gubitak daha

 Česte infekcije

 Iskašljavanje krvi

 Bol i nelagodnost u prsima

 Gubitak na težini

 Slabost i umor

DIJAGNOSTIKA

Mnogi postupci i testovi mogu biti od koristi u dijagnostifikovanju ove bolesti:

1. Anamneza i klinčka slika

2. Kompletna krvna slika, panel elektrolita i saturacija hemoglobina

3. Specifični markeri za određene tumore (CEA, AFP, HCG, b-HCG...)

4. Imidžing testovi

 Rendgen (X-Ray)

 Kompjuterizovana tomografija (CT)

 Pozitronska emisiona tomografija (PET)

5. Bronhoskopija

6. Biopsija

 Transtorakalna iglena biopsija

 Endoskopska biopsija

 Hirurška biopsija

Terapija

TERAPIJA

Lečenje metastaza sprovode timovi lekari u koji odredjuju individualnu terapiju za svakog

pojedinca zavisno od: mesta primarnog tumora, simptoma, veličine, broja i lokalizacije

metastaza, da li postoje metastaze na drugim mestima, terapije koja se trenutno uzima, stanja

samih pluća i želje pacijenta. Ordinira se i simptomatska odnosno suportivna terapija.

1. HEMIOTERAPIJA

Najčešće se koristi. Omogućava kontrolu nad tumorskim rastom i zaustavlja ga. Često se

kombinuje sa ostalim tipovima terapije.

2. HORMONSKA TERAPIJA

Omogućava kontrolu rasta tumora i olakšava simptome bolesti. Daje se kod metastaza

tumora dojke i tireoidne žlezde

3. TARGET TERAPIJA

Ciljana terapija predstavlja terapiju kod koje se lek precizno vezuje za odredjene

komponente tumorskih ćelija (najčešće proteine) i moduliše signalnu kaskadu i

obustavlja dalji rast tumora i njegovo širenje. Korsiti se najčešće kombinovana sa hemioterapijom i zavisi od tipa primarnog tumora:

 Bevacizumab (Avastin) ili cetuximab (Erbitux) kod metastaza kolorektalnog karcinoma

 Trastuzumab (Herceptin) kod metastaza HER-2 pozitivnog karcinoma dojke

 Ipilimumab (Yervoy) kod metastaza malignog melanoma

 Sunitinib (Sutent) kod metastaza karcinoma bubrega

 Pazopanib (Votrient) kod mestaza iz sarkoma

4. IMUNOTERAPIJA

Imunoterapija jeste biološka terapija koja stimuliše imunski sistem da uništava maligne

ćelije. Koristi se najčešće kod metastaza malignog melanoma:

 Interleukin-2 (Aldesleukin, Proleukin)

 Interferon-alfa-2b (Intron A)

5. HIRURGIJA

Hirurgija kao vid terapije se primenjuje kod pacijenata koji imaju lokalizovane

metastaze i zavisi od njihove veličine i broja. Takođe hirurško lečenje zavisi i od samog

stanja pacijenta, pridruženih bolesti...

6. RADIOTERAPIJA

Ne koristi se često. Koristi se sa ciljem da poboljša simptome kao što su otežano disanje,

kašalj i krvavljenja

7. SIMPTOMATSKA TERAPIJA

 Torakocenteza kod pleuralnih efuzija

 Oksigenoterapija

 Stavljanje stentova u cilju dekompresije i širenja disajnih puteva

 Bronhodilatatori

 Anksiolitici

 Antibiotici u slučaju infekcije i u njenoj prevenciji

 Analgetici

PROGNOZA

Prognoza zavisi od dosta faktora kao što su mesto primarnog tumora, broja i veličine plućnih

depozita, zahvaćenošću ostalih organa, kao i od toga da li postoji mogućnost hirurške resekcije.

Sveukupna prognoza je jako loša, ali se nikada sa sigurnošću ne može znati koliko će neko živeti

sa plućnim metastazama. Nekada se preživljavanje izražava u mesecima ali neki ljudi mogu

živeti i godinama, pogotovo ukoliko je moguća hirurška resekcija i metastazektomija.