Tumori skeletnih mišića (Tumori kostiju i mekih tkiva)

Uvod i definicija

Tumori skeletnih mišića nastaju od nepotpuno diferenciranih ćelija. Najčešće su maligne prirode, i nazivaju se rabdomiosarkomima.  Naspram njih,  javljaju se i rabdomiomi koji predstavljaju znatno ređe benigne tumore. 

Epidemiologija

Rabdomiosarkom je najčešći tip sarkoma mekog tkiva u detinjstvu i kod adolescenata. Uglavnom se pojavljuje pre 18. godine života.

Kod dece do 14 godina čini približno 3% od svih tumora, dok kod adolescenata čini 2%.

U Srbiji, prema aktuelnim podatcima, rabdomiosarkom sa ostalim tumorma vezivnog i mekog tkiva čini 0,4% svih tumora.

Patogeneza i faktori rizika

Patogeneza rabdomiosarkoma još uvek nije potpuno razjašnjena. Smatra se da je u osnovi poremećaj sazrevanja progenitorskih mišićnih ćelija. Hromozomska translokacije je najverovatniji uzročnih ovih promena. Tako u nekim slučajevima FOXO gen se spaja sa PAX 3 ili 7 genima koji su zaduženi za diferencijaciju i proliferaciju progenitorskih ćelija. Novonastali PAX/FOXO gen ima pojačanu aktivnost, zbog čega dolazi do dediferencijacije, gde se ćelija vraća u svoj progenitorski oblik, i proliferacije. Do istog ishoda mogu dovesti i drugi geni kao što je PAX3/FKHR.

Veči rizik za nastanak rabdomiosarkoma imaju osobe obolele od Neurofibromatoze tip 1, i Li Fraumeni sindroma; jer kod ovih oboljenja već postoji genetski poremećaj ćelijskog ciklusa.

Nasuprot rabdomiosarkomima, rabdomiomi su poreklom od zrelih, diferentovanih ćelija.

Klinička prezentacija i diferencijalna dijagnoza

Rabdomiosarkom može nastati bilo gde na telu gde se nalaze meka tkiva. Interesantno je da su najčešća mesta nastanka glava i vrat, i urogenitalni trakt, gde ima malo ili skoro nimalo skeletnih mišića.

Uglavnom se pojavljuje kao bezbolna masa, mada zbog lokalizacije može ponekad i dati simptome. U urogenitalnomtraktu dovodi do opstrukcije, a ponekad i hematurije. Ukoliko se pojavi u orbiti može dovesti do otoka i egzoftalmusa, dok intrakranijalni mogu pritiskati kranijalne živce i dovesti do njihove disfunkcije.

Diferencijalna dijagnoza:

• Ewing-ov sarkom

• Neuroblastom

• Osteosarkom

• Hemangiomi

• Liposarkom

• Tumori orbite

• Limfadenopatije

• Apsces

Rabdomiomi se mogu javiti u srčanom tkivu i tada se nazivaju hamartomi. Osim toga, uglavnom se javljaju u predelu glave i vrata, i genitalno. Svi rabdomiomi su benigne prirode. Retko daju simptome, što zavisi od lokalizacije. Srčani oblici mogu opstruisati tok krvi. Ukoliko se nađe u usnoj duplji, rabdomiom može vršiti pritisak na jezik, larinks ili farinks pa da otežava gutanje i disanje.

Diferencijalna diajgnoza:

• Lipom

• Glikogenoze

• Drugi srčani tumori

Klasifikacija, histologija i molekularna patologija

Histološka odlika rabdomiosarkoma su rabdomioblasti, ćelije eozinofilne granulirane citoplazme sa širokim i tankim filamentima.

Na osnovu izgleda rabdomioblasta razlikujemo 3 tipa rabdomiosarkoma:

Embrionalni - najčešći od svih tipova. Uglavnom se javlja u uzrastu od 0 do 4 godine. Rabdomioblasti su izduženog, vretenastog oblika.

Alveolarni - najčešći kod tinejdžera i mladih. Odlikuju ga okrugli rabdomioblasti, grupisani tako da podsećaju na plućne alveole.

Anaplastični ili pleomorfni - češći je kod odraslih nego kod dece. Za ovaj tip su specifične heterogene, loše diferentovane ćelije.

Bez obzira na tip, histološka dijagnoza se postavlja na osnovu prisustva rabdomioblasta. Za dijagnozu se mogu primeniti i detekcija transkripcionih faktora kao sto su miogenin i MYOD-I, kao i detekcijom mišićnog  intermedijernog filamenta – dezmina. Ranije pomenuti himerični PAX3-FKHR protein može poslužiti kao tumor marker za rabdomiosarkom.

U zavisnosti od lokalizacije rabdomiomi mogu biti: srčani hamartomi ili neplastični.

Terapija

Terapija

Rabdomiosarkom se može tretirati hemioterapijom, radioterapijom ili hirurškom ekscizijom.

Tumor je izuzetno osetljiv na hemioterapiju, zbog čega je to terapija prvog izbora i indikovana kod svih pacijenata.

Ukoliko lokalizacija to omogućava, može se izvršiti hirurška ekscizija. Retko je moguće hirurški ukloniti ceo tumor, zbog čega je potrebno dodatno tretirati radioterapijom.

Većina rabdomioma ne zahteva terapiju, jer se sami spontano povuku. Hirurška intervencija je poželjna ukoliko rabdomiom svojom lokalizacijom ugrožava pacijenta, kao što je slučaj sa pojedinim hamartomima.

Prognoza

Prognoza tumora zavisi od njegove veličine, pristipačnosti, prisustvu metastaza, zahvaćenosti limfnih čvorova, histologiji i starosti pacijenta.

Za tumore kod dece sa povoljnom lokalizacijom i bez metastaza peogodišnje preživljavanje iznosi 70%.

Ukoliko postoje metastaze trogodišnje preživljavanje iznosi svega 25%.

Prognoza rabdomioma je dobra.