Tumori skeletnih mišića (Tumori kostiju i mekih tkiva)

Maligni tumori skeletnih mišića - Opšte karakteristike
Tumori koji nastaju na nivou skeletnih mišića su najčešće maligne prirode. Takvi tumori se nazivaju rabdomiosarkomima. Naspram njih,  javljaju se i rabdomiomi koji predstavljaju benigne tumore.
Rabdomiosarkoma je najčešći tip sarkoma mekog tkiva u detinjstvu i kod adolescenata i uglavnom se pojavljuje pre 20. godine života. Izmedju 1975. i 2010. godine smrt izazvana rabdomiosarkomom je smanjena za 50%, a petogodišnje prezivljavanje je poraslo sa 50% na 65% slučajeva za decu mladju od 15 godine, dok je za adolescente to uvećano sa 30% na 50% slučajeva. Za preživele je neophodan blizak monitoring zbog efekta terapije koja može izazvati neželjena dejstva i nekoliko godina nakon njene primene.

Incidenca

Kod dece do 14 godina čini priblizno 3% od svih tumora, dok kod adolescenata cini 2%.

Javlja se na nivou glave, vrata i urogenitalnog trakta na mestima gde je prisutno skeletno mišićno tkivo.

Ovaj tumor se javlja u tri histološka  tipa:  alveolarni, embrionalni i pleomorfni.

Alveolarni je zastupljen u 25% slučajeva od svih rabdomiosarkoma, embrionalni u 70% slučajeva (češće se javlja kod muške dece), a pleomorfni u približno 5% slučajeva.

Molekularne karakteristike
Za alveolarnu varijantu je karakteristična hromozomska translokacija koja spaja PAX3 gene na hromozomu 2 sa FKHR genom na hromozomu 13. Usled ove translokacije nastaje himerični PAX3-FKHR protein koji dovodi do disregulacije u proliferaciji mišićnih ćelija i posledično do razvoja tumora. 

Dijagnoza
Bez obzira na varijantu, hitsopatološki parametar za determinaciju je rabdomioblast, ćelija sa granuliranom eozinofilnom citoplazmom koja je ispunjena debelim i tankim filamentima. Rabdomioblasti mogu biti okrugli ili izduženi (zvezdasti). Dijagnoza rabdomiosarkoma se zasniva na dokazivanju diferencijacije skeletnih mišićnih ćelija u vidu sarkomere koja se može uočiti pod elektronskim mikroskopom ili se može dokazati imunohistohemijski detekcijom transkripcionih faktora kao sto su miogenin i MYOD-I, kao i detekcijom mišićnog  intermedijernog filamenta – dezmina koji povezuje sarkolemu, Z-disk i nuklearnu membranu sarkomere. Ranije pomenuti himerični PAX3-FKHR protein može poslužiti kao tumor marker za rabdomiosarkom.

Prognostički parametri
Rabdomiosarkoma je uglavnom izlečiva kod dece kod kojih je tumor lokalizovan i koja su na kombinovanoj terapiji sa pozitivnim prognostičkim ishodom u 70% slučajeva za petogodišnje preživljavanje. Relaps se najčešće javlja u prvih pet godina nakon remisije. Tumoske varijante koje eksprimuju ovaj himerični protein imaju veću tendenciju nego obično ka metastaziranju na nivou kostne srži.

Uzimajuci u obzir lokalizaciju, i histološke manifestacije ovih tumora, smatra se da je embrionalna varijanta varijanta sa najboljom prognozom terapije, a alveolarna varijanta najgorom. Takodje, na ishod terapije znatno utiče i starost obolelog, te je kod odraslih znatno manje povoljna prognoza nego kod dece.

Petogodišnje preživljavanje prema primarnoj lokalizaciji tumora

Lokalizacija Broj pacijenata Petogodišnje preživljavanje (%)
Orbita 107 95
Površinski delovi glave i vrat (neparameningealni) 106 78
Kranijalni parameningealni 134 74
Genitourinarni (izuzev bešike/prostate)a 158 89
Bešika/prostata 104 81
Extremiteti 156 74
Trup, abdomen, perineum 147 67
Biliarni trakt 25 78

Terapija

Terapija rabdomiosarkoma
Rabdomiosarkoma predstavlja agresivnu neoplazmu koja se shodno s time tretira prvenstveno

○hemoterapijom i

○radioterapijom.

○Zbog svoje invazivnosti u retkim slučajevima se pristupa i hirurškom uklanjanju.