Tumori timusa (Tumori hematopoetskog i limfoidnog tkiva)

Opšte informacije 

Timus je mali limfoidni organ koji se nalazi iza gornjeg dela grugne kosti u medijastinumu. Medijastinum je centralni deo grudne duplje koji sadrži srce, vezivno tkivo, timus, jednjak, traheju i nerve i krvne sudove koji prolaze tuda. Timus je sastavljen od epitelnih i od stromalnih ćelija, stromalne ćelije nastaju od limfocitih prekursora. Timus kao i većina limfoidnih organa ima koru i srž. On je mesto gde bela krvna zrnca predodređena da postanu T limfociti dolaze da se razvijaju, sazrevaju i da se tu selektuju najbolji T limfociti koji bi učestvovali u našem imunom sistemu. Timus ima veliki značaj na početku života, posebno kada razvijamo naš imuni sistem. Kod dece koja se rode sa poremećajem timusa dolazi do razvijanja teške imunodeficijencije, dok kod odraslih nakon timektomije nema posledica gubitka timusa.

Ako limfoidne ćelije timusa postanu neoplastične bolest se razvija u limfom, većina limfocita u timusu su prekursor T limfociti, tako da je i tumor prekursor T ćelijski limfoblastni limfom. Od retkih B limfocita u timusu koji se većim delom nalaze u srži timusa mogu nastati Hodžkinov limfom i MALT limfom.
Neoplastičnom promenom epitelnih ćelija nastaju timom i timusni karcinom. Mogući su i drugi tumori ali oni su dosta ređi od navedenih, koji su već poprilično retki.

Tumori timusa su retki, a najznačajniji su timom, koji je benigan, i karcinom timusa koji je maligan tumor.Timom karakterišu ćelije koje rastu sporo i liče na normalne ćelije timusa, ovaj tumor retko metastazira. Dok kod karcinoma timusa ćelije rastu dosta brže, one ne liče na normalne ćelije i tumor često metastazira. Karcinom timusa se jako lako širi limfogenim putem u druge delova tela i teško se leči. 

Incidenca 

Tumori timusa su retki 0,1 - 0,15 slučajeva na 100000 ljudi po godini. Karcinomi timusa su značajno ređi od timoma, on predstavlja 0,06% tumora timusa. Tumori timusa se najčešće javljaju u populaciji od 40 do 60 godina. U 50% slučajeva ovi tumori su otkriveni kao sporedan nalaz na rengenu.

Najčešće se javljaju u petoj i šestoj deceniji života, retko kod dece, i jednako su raspodeljeni kod muškaraca i žena.

Patologija i dijagnostika

U vreme dijagnoze 40-50% pacijenata nema simptome. Ali kada se simptomi jave oni obično uključuju kašalj, bol u grudima, zamaranje, visoka temperatura, noćno znojenje i gubitak u težini. Tumori timusa se obično dijagnostikuju primenom imaging tehnika kao što su rendgen, CT i magnet sa tačnom dijagnozom nakon histopatološke analize biopsije tumora, nakon čega se otklanja timus sa ili bez okolnih limfnih čvorova. Biopsija tankom iglom nije adekvatna za preciznu dijagnozu, neophodno je uzeti isečak tkiva.

90% tumora timusa se nalaze u prednjem medijastinumu, ostalih 10% u drugim delovima medijastinuma, retko u vratu.

Tumori timusa se najčešće otkrivaju kao sporedan nalaz mase u medijastinumu. Oni predstavljaju najčešći uzrok prednjih medijastinalnih masa i čine oko 40% svih masa u medijastinumu. Drugi uzroci masa u medijastinumu su karcinoidnii tumori, lipomi, timusne ciste. Čest uzrok uvećanja timusa je povratna timusna hiperplazija koja se javlja kod mladih ljudi koji su bili na hemoterapiji.

Oko 40% pacijenata sa timomom ima sistemsku autoimunu bolest. Od paraneoplastičnih sindroma najčešće se javlja mijastenija gravis (30 do 60% bolesnika) i autoimuna aplazija eritrocita (5 do 10%) i hipogamaglobulinemija. Timom sa hipogamaglobulinemijom naziva se Good sindrom.

Pacijenti sa mijastenijom gravis imaju u 80% slučajeva imaju neki problem sa timusom, a samo 15% njih ima timom.

Bitno je napomenuti da se paraneoplastični sindromi češće javljaju uz timom i da su retki kod karcinoma timusa.

Prognoza i preživljavanje

Timom

Timom je benigan tumor nastao od epitelnih ćelija sa potencijalnom prelaska u maligan tumor.

Na prognozu u velikom stepenu utiče stage tumora, tip tumora, operabilnost tumora kao i opšte zdravlje pacijenta. Kod pacijenata sa timomom u stadijumu I i II petogodišnje preživljavanje je oko 90%, petogodišnje preživljavanje kod pacijenata sa timomom pada na oko 60% u stadijumu III i IV. Prognoza je mnogo bolja kod pacijenata kod kojih nije prisutna mijastenija gravis po nekim autorima. Timoma je povezan sa povećanim rizikom i drugih maligniteta (u jednoj studiji sa Ne-Hodžkin limfomima i sarkomima mekog tkiva).

              Stadijumi po Masaoki

Stadijum

Opis

I

Makroskopski, potpuno inkapsuliran; mikroskopski, bez invazija kapsule.

II

Makroskopska invazija u okolno masno tkivo ili medijastinalnu deo pleure; mikroskopski invazija u kapsuli.

III

Makroskopska invazija u susedne organe (perikard, pluća, i veliki krvni sudovi).

IVa

Pleuralno ili perikardno širenje.

IVb

Limgene ili hematogene metastaze.

 

Karcinom timusa

Petogodišnje preživljavanje za stadijumu I i II karcinoma timusa je oko 75%, a za stadijum III i IV je oko 30%. Zbog kasnog dijagnostifikovanja karcinoma timusa kod velikog broja pacijenata tumor se otkriva kada se već proširio.

Terapija

U terapiji se koriste standardni tretmani: hiruška intervencija (primarno, timektomija) kod pacijenata sa timomom koji mogu da podnesu operaciju, zračenje, hemoterapija i hormonska terapija. Najveći deo timoma koji su invazivni po prirodi je osetljiv na jedinjenja cisplatine kombinovnih sa drugim medikamentima. Prognoza zavisi od stanja organizma, faze otkrivanja i tipa kancera.

Terapija zavisi od stadijuma bolesti:

Stadijum I: kompletna resekcija

Stadijum II: kompletna resekcija sa 30-60 Gy (Greja) postoperativne radijacione terapije mesta tumora

Stadijumi III i IV: neoadjuvantna hemoterapija praćena radikalnom hirurgijom

 U slučaju da se hiruškim putem ne otkloni ceo tumor postoji mogućnost povratka.

Eksterni linkovi