Maligni tumor kolona (Gastrointestinalni trakt)

Kolorektalni karcinom je, po učestalosti, na trećem mestu među malignim tumorima kod osoba oba pola u visoko razvijenim zemljama. Javlja se uglavnom posle 60. godine života, manje od 20% slučajeva nastaje pre 50. godine, a samo 2–8% pre 40. godine života. U našoj zemlji je incidencija kolorektalnog karcinoma, kao i stopa smrtnosti, u stalnom porastu i trenutno zauzima drugo mesto, kod muškaraca posle karcinoma pluća, a kod žena nakon karcinoma dojke.

Etiologija

Iako je etiologija karcinoma kolona nepoznata, pretpostavlja se da nastaje kao posledica kompleksne i nedovoljno razjašnjene interakcije genetskih faktora i činilaca spoljašnje sredine. Nasledni karcinom debelog creva se javlja u okviru većeg broja naslednih sindroma, kao krajnja tačka njihove evolucije i prisutan je u svega 20% slučajeva. Dva ključna nasledna sindroma su porodična adenomatozna polipoza i Linč sindrom ili nasledni ne-polipozni kolorektalni karcinom. Ostali sindromi koji su povezani sa većom učestalošću bolesti su Peutz-Jeghersov sindrom, Cowdenova bolest i juvenilni polipozni sindrom.

Od faktora spoljašnje sredine pokazano je da način života i ishrana značajno utiču na povećanje rizika za nastanak karcinoma kolona. Fizička aktivnost deluje protektivno na rizik za nastanak karcinoma kolona. Kada je ishrana u pitanju, učestalo konzumiranje crvenog mesa, mesnih prerađevina i alkohola, kao i smanjen unos dijetetskih vlakana značajno povećavaju rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma. Pokazana je i pozitivna povezanost između gojaznosti, posebno abdominalnog tipa, i rizika za nastanak ovog tipa karcinoma. Ulcerozni kolitis i Kronova bolest, su dva najčešća inflamatorna oboljenja creva koja, se dovode u vezu sa karcinomom kolona.

Patologija

Najčešći karcinom kolona je adenokarcinom, porekla žlezdanog epitela sluzokože. Histološki može biti dobro, srednje i loše diferentovan. Za ishod lečenja su bitni stadijum bolesti i postojanje limfogene i hematogene diseminacije. Morfološki tumori kolona mogu biti anularni (prstenasti), nodularni, polipoidni, infiltrativni i ulcerozni. Karcinom kolona je bolest koja često daje metastaze i može se širiti: direktno- infiltracijom u okolna tkiva i organe, limfogeno- putem limfotoka u limfne žlezde i hematogeno- invazijom venskih krvnih sudova putem portalnog krvotoka u jetru, pluća, mozak, bubrege i kosti.

Klinička slika

Klinička slika zavisi od lokalizacije, veličine i proširenosti tumora. Zbog relativno duge evolucije karcinoma, u inicijalnom stadijumu bolesti se najčešće ne registruju simptomi. Često se kao prvi simptomi ispoljavaju znaci anemije kao posledica krvarenja iz tumora. Kasnije, sa nastankom opstrukcija u lumenu creva, simptomi bolesti mogu biti: intermitentni bol u trbuhu, nadutost, poremećaj pražnjenja creva i prisustvo sveže krvi u stolici.

Dijagnostika

Dijagnoza kolorektalnog karcinoma se postavlja na osnovu: 1. kliničkog nalaza (digitorektalni pregled- nalaz krvi u ampuli rektuma); 2. laboratorijskih nalaza (tumor markeri- CEA, CA19-9); 3. endoskopskih metoda: kolonoskopija sa biopsijom, irigografija sa dvojnim kontrastom, virtuelna kolonoskopija, transrektalni ultrazvuk; 4. CT/MR abdomena i karlice; 5. genska testiranja.

Prognoza kod pacijenata sa kolorektalnim karcinomom zavisi od stadijuma bolesti u vreme otkrivanja, odnosno od lokalnog stadijuma tumora, nodalnog statusa i od postojanja udaljenih metastaza. 

Terapija

Inicijalni pristup u lečenju karcinoma kolona treba da bude hirurški. Ako je tumor operabilan, nezamenljiv način lečenja je odstranjivanje dela debelog creva na kome se tumor nalazi, sa širokom marginom zdravog tkiva. Ako se tumor nalazi na desnoj strani kolona, radi se desna hemikolektomija; dok se na levoj strani radi leva hemikolektomija. Operabilnost se procenjuje na osnovu postojanja udaljenih metastaza i lokalne proširenosti tumora na okolne organe i tkiva. 

Stadijum 0  

Promena je ograničena na nivo mukoze bez invazije submukoze. Zbog svoje površne prirode, hirurška procedura može biti povoljna. Standardna opcija za tretman u ovom slučaju podrazumeva lokalnu eksciziju promene ili otklanjanje polipa (polipektomija). Za veće promene koje ne mogu biti tretirane prethodno navedenim metodama vrši se resekcija dela debelog creva na kome se promena nalazi.

Stadijum 1

Zbog svoje lokalizovane prirode ima visoku stopu izlečenja. Hirurgija predstavlja metod izbora i u ovom slučaju. Najčešće podrazumeva resekciju dela creva na kome se promena nalazi u formiranje anastomoza. U najvećem broju slučajeva ne zahteva dodatni tretman. 

Stadijum 2

Promene su zahvatile sve slojeve zida debelog creva uz širenje u okolna tkiva, ali bez zahvatanja limfnih čvorova. Standardna opcija za tretman podrazumeva, slično prethodnoj, široku hirušku resekciju i formiranje anastomoza uz moguću primenu adjuvantne hemioterapija (npr. 5-FU, kapecitabin, oksaliplatin).

Stadijum 3

U ovom stadijumu zahvaćeni su limfni čvorovi, ali bez daljeg širenja u ostale delove tela. Parcijalna kolektomija uz primenu adjuvantne hemioterapije predstavlja terapiju izbora u tretmanu ovih pacijenata. Primena samo radioterapije i/ili hemioterapije kod pacijenata kod kojih nije moguće izvršiti hirušku intervenciju se smatra opravdanom. 

Stadijum 4 

Dolazi do razvoja udaljenih metastaza i zahvatanja drugih tkiva i organa. Kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću način hiruškog palijativnog lečenja određuje se u skladu sa lokalnim statusom i stepenom proširenosti bolesti. Opcije za tretman u slučaju uznapredovalog karcinoma uključuju sledeće: hirušku resekciju tumora, hiruršku resekciju metastaza (u skladu sa njihovim brojem i lokalizacijom), palijativnu radioterapiju, palijativnu hemioterapiju i ciljanu terapiju. 

Eksterni linkovi