Tumori uha (Glava i vrat)

Tumori uha su relativno redak tip tumora. Uglavnom počinju na koži spoljašnjeg uha i mogu se proširiti na srednje i unutrašnje uho.

TUMORI SPOLJAŠNJEG UHA

Spoljašnje uho se sastoji iz vidljivog dela uha – ušne školjke i ušnog kanala. Zvučni talasi iz vazduha, prikupljeni u ušnoj školjci, putuju ušnim kanalom do bubne opne (membrane). Kada zvuk stigne do bubne opne ona vibrira.

Tumori ušne školjke

Tumor može nastati od svih tkiva: kože, potkožnog tkiva ili hrskavice. Etiološki, najčešće su povezani sa uticajima spoljašnje sredine (sunčevo zračenje, trauma, promrzline). Po poreklu mogu biti epitelni ili mezenhimalni.

-Benigni tumori: papilom, adenom, fibrom, miksom, hemangiom, rabdomiom, hondrom, neurinom.

-Prekancerozne promene: keratoza, keratinični rog, Bowen-ova bolest.

-Maligni tumori: karcinom koze, maligni melanom, sarkomi.

Maligni melanom se retko javlja, ali ga odlikuje izuzetno nepovoljna prognoza. Najčešće se javljaju kod muškaraca, starijih od 60 godina, na heliksu aurikule. Najpre se na koži ušne školjke pojavi čvorić ili rana prekrivena krustom. Po odstranjenju krusta se ubrzo ponovo stvara. Proces se sa kože i potkožnog tkiva (I stadijum) širi na hrskavicu (II stadijum), a kasnije i na lice, vrat, srednje uvo, regionalne limfne čvorove i udaljene regije. U slučaju kada karcinom ušne školjke zahvati spoljnji slušni kanal vrši se amputacija ušne školjke i radikalna trepanacija slepoočne kosti, uz postoperativnu zračnu terapiju.

Tumori spoljašnjeg slušnog kanala

Izolovano, predstavljaju retku grupu tumora spoljašnjeg uha, koji se često previde. Češće, u pitanju je širenje tumora primarno lokalizovanog na ušnoj školjci. Ako se tumor nalazi u spoljašnjem delu slušnog kanala, nemoguće je dokazati da li je primarna lokalizacija aurikula ili slušni kanal.

Mogu biti benigni i maligni. Benigni tumori su slični tumorima aurikule. Jedinstven je samo ceruminom (benigni tumor ceruminealnih žlezda). Lokalno je invazivan i destruktivan, i mora se hirurški ukloniti. Najčešći maligni tumor spoljašnjeg slušnog kanala je planocelularni karcinom, koji se lokalizuje pretežno u unutrašnje dve trećine kanala, a nešto ređi je bazocelularni karcinom u spoljašnjoj trećini kanala. Liče na neravan polip, koji ispunjava spoljnji slušni kanal i lako krvari na dodir.

Kliničku sliku odlikuje otalgija, ulceracija kože i/ili vegetativni izraštaj, otoragija, i sekundarni purulentni otitis. Često se previde i leče kao hronična upala uha. Dijagnostika zahteva biopsiju i CT temporalne kosti radi procene proširenosti. Terapija je hirurška, sa eventualnom postoperativnom radioterapijom.

TUMORI SREDNJEG UHA

Srednje uho je vazduhom ispunjena šupljina, odvojena od spoljašnjeg uha bubnom opnom. Slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija) vibriraju zajedno sa bubnom opnom i pretvaraju  zvučne talase u mehaničku energiju. Srednje uho je nervnim putevima povezano direktno sa mozgom.

Najdominantniji benigni tumor srednjeg uha je glomus tumor (hemodektom). Ostali tumori su retki. Glomus tumori su tumori paraganglionarnog tkiva, sa hemo/baroreceptornim svojstvima. Dobro su vaskularizovani (anomalne AV anastomoze), sporog rasta (godinama), i lokalno destruktivni (razara kost i proširuje bubnu duplju). Izuzetno retko maligno alterišu. Najčešće se javljaju kod žena, starosti 30-50 godina. Simptomi glomusa uključuju tinitus (osećaj zvuka u uvu bez odgovarajućeg spoljašnjeg podražaja), gubitak suha, vrtoglavicu, otalgiju (bol koji se prezentuje u području uva). Terapija izbora je hirurgija, a kod inoperabilnih stanja se može koristiti radioloska terapija.

Glavni maligni tumor srednjeg uha je planocelularni karcinom-karcinom skvamoznih ćelija. Predstavlja ozbiljnu komplikaciju hroničnog gnojnog zapaljenja uha. Razvija se godinama i otkriva se obično u uznapredovalom stadijumu. Pored simptoma karakterističnih za otitis (nagluvost i sekrecija), postoji niz simptoma koji daju osnovu za sumnju na karcinom (jak bol, otoragija, paraliza lica). Izuzetno je agresivan (prodor prema endokranijumu i a. carotis interna). Dijagnostika obuhvata otoskopiju (nalaz kao kod hroničnog otitisa) i biopsiju, sa procenom proširenosti tumora (CT, MR). Terapija je kombinovana, hirurška (subtotalna resekcija temporalne kosti, resekcija n. facilalis) i postoperativna radioterapija.

TUMORI UNUTRAŠNJEG UHA

Glavni tumor unutrašnjeg uha je akustičnI neurom. Obično je sporo rastući tumor koji se razvija na glavnom (vestibularnom) nervu koji vodi od unutrašnjeg uha do mozga. Ogranci ovog nerva direktno utiču na ravnotežu i sluh, a pritisak od akustičnog neuroma može prouzrokovati gubitak sluha, zvonjenje u uhu i nestabilnost. Klasifikuje se kao jedan od tumora mozga.