Orofaringialni tumori (Glava i vrat)

Tumori orofarinksa

Orofarinks predstavlja srednji deo grkljana (farinksa). Sačinjavaju ga zadnja trećina jezika, meko nepce, zadnji i bočni zidovi grkljana i krajnici. Većina tumora u ovom predelu nastala je od skvamoznih ćelija, tj. pločastoslojevitog epitela koji se nalazi u gornjim slojevima sluzokože (stratum corneum). Prema veličini i lokalizaciji, tumor orofarinksa se može podeliti na 5 stadijuma:

   1. 0 stadijum ili carcinoma in situ, jeste faza u koj su nadjene abnormalne ćelije na unutrašnjoj površini orofarinksa. Ova se faza jos uvek ne smatra tumorom, ali može preći u njega ili se proširiti na okolno tkivo.

    2. Stadijum I - tumor je veličine do 2cm i nalazi se samo na orofarinksu

    3. Stadijum II - tumor je veličine 2-4cm i takođe se nalazi samo u orofarinksu

    4. Stadijum III - tumor se nalazi u orofarinksu i proširio se na limfni čvor u vratu ili epiglotis i veličina oba dela tumora je do 4cm

    5. Stadijum IV - deli se na tri podfaze:

a.       U 4A fazi se tumor proširio na jednjak, prednji zid usne duplje, donju vilicu ili mišiće jezika i veličine je do 3cm, ili je veći i proširio se velike limfne čvorove (veći od 6cm u prečniku) ili više njih i epiglotis

b.      U 4B fazi tumor okružuje karotidnu arteriju ili se proširio na mišiće vilice, kosti vilice, nazofarinks ili donji deo lobanje, ili je zahvatio više od jednog velikog limfnog čvora (veći od 6cm u prečniku)

c.       U 4C fazi tumor može biti bilo koje veličine ali je metastazirao. Najčešće metastaze su u plućima, na kostima i u jetri. Rekurentni tip tumora je onaj koji se vratio nakon lečenja i kod orofaringealnih tumora ima specifičan način lečenja

                Orofaringealni tumor je dvostruko češći kod muškaraca nego kod žena. Faktori rizika za nastanak tumora orofarinksa su infekcija HPV-om (tumor je 15 puta češći kod osoba koje su imale oralne infekcije HPV16 i wild-type 53 podtipom), pušenje (više od 10 pušačkih godina), prekomerna upotreba alkohola (tumor je 2-3 puta češći kod osoba koje su pušači i konzumiraju alkohol nego kod onih koji konzumiraju samo cigarete ili samo alkohol), lična istorija tumora glave ili vrata. Pokazano je i da postoje određene varijacije u genima za imuni sistem koje mogu uticati na to da li će infekcija HPV izazvati nastanak tumora ili ne. Vakcinacija protiv HPV efikasna je metoda prevencije, obzirom na to da smanjuje rizik od infekcije za više od 50%. Osim toga, sumnja se na povezanost infekcija hepatitisom C sa tumorima orofarinksa, ali relacija još uvek nije potpuno dokazana. Simptomi su nespecifični i u njih spadaju bol u grlu, otežano gutanje, otežano otvaranje usta, otežano pomeranje jezika, promena glasa, bol u uhu, iskašljavanje krvi, gubitak težine bez poznatog razloga, kvržice na zadnjem delu vrata, ali se bolest može javiti i bez vidljivih simptoma.

                Dijagnoza se postavlja fizičkim pregledom uz pomoć PET-CT skeniranja (koji omogućava i praćenje terapije), MRI ili biopsije, a kada se prisustvo tumora dokaže, može se dodatno uraditi i HPV test radi tipizacije tumora. Prognoza bolesti zavisi od stadijuma tumora, broja i veličine tumorom zahvaćenih limfnih čvorova, da li pacijent ima infekciju HPV-om, da li je pacijent pušač ili konzumira alkohol. Pacijenti sa tumorom izazvanim HPV infekcijom imaju bolju prognozu i manji rizik od pojave rekurentnih tumora. Nasuprot tome, pacijenti sa velikom heterogenošću tumora imaju goru prognozu bolesti.

Terapija

Postoje četiri tipa terapije za pacijente sa orofaringealnim tumorom:

    1. Hirurška terapija je najčešće korišćena, međutim, uglavnom nije moguće potpuno ukloniti sve tumorske ćelije hirurški. Da bi se sprečilo vraćanje tumora, potrebno je dodati nekoliko radioloških ili hemoterapeutskih tretmana kao adjuvantna terapija.  Istražuju se mogućnosti primene transoralne robotske hirurgije, pošto je tumore orofarinksa često teško dosegnuti

    2. Radiaciona terapija je uglavnom spoljašnja, uz pomoć mašina koje zrače tumor preko kože. Da bi se sprečilo prekomerno oštećenje okolnog tkiva mzraci koji se koriste su izuzetno malih dimenzija i ispaljuju se iz više uglova. Poželjno je dozu zračenja podeliti na dva tretmana dnevno (hiperfrakciona terapija), a terapija je efikasnija kod osoba koje su prestale sa pušenjem. Takođe je pokazano i da primena nekoliko hemoterapeutskih tretmana pre početka radiacione terapije može smanjiti dozu zračenja, a time i neželjene efekte koji su povezani sa ovom vrstom terapije (problemi sa gutanjem i pričanjem). Zbog blizine tiroidne žlezde, ona često biva delimično uništena radiacionom terapijom pa se kao neželjeni efekat može javiti hipotireoidizam

    3. Hemoterapija se koristi sistemski, kao intravenska infuzija

    4. Ciljana terapija podrazumeva primenu monoklonskih antitela (cetuksimab) kao intravenska infuzija.

Osim ovih, u fazi ispitivanja je i fotoimunoterapija, vrsta lečenja uz pomoć fotosenzitivnih monoklonskih antitela koji se unose u neaktivnom obliku i aktiviraju određenom talasnom dužinpm. Na ovaj način se mogu aktivirati direktno na mestu tumora sa minimalnim neželjenim efektima na okolno tkivo. Onkološka viroterapija takođe je u fazi ispitivanja i podrazumeva primenu genetski modifikovanog adenovirusa (nazvan onkorin) koji se vezuje specifično za tumorske ćelije i izaziva njihovu apoptozu.

                Terapiju nadzire medicinski onkolog uz pomoć hirurga ili radiologa, a izbor vrste terapije će zavisiti od stadijuma bolesti, stanja pacijenta, mogućnosti pacijenta da normalno guta i priča. U stadijumima 1 i 2, gde je tumor relativno mali u prečniku i nisu zahvaćena okolna tkiva, terapije izbora su hirurška i radiaciona. U stadijumu 3 i stadijumu 4 gde tumor nije metastazirao mogu se dati sledeće kombinacije: samo radiaciona terapija, radiaciona i hirurška terapija, radiaciona i ciljana terapija, radiaciona i hemoterapija. U fazi ispitivanja su kombinacije: nekoliko hemoterapeutskih tretmana i hirurška ili radiaciona terapija, hirurška terapija sa radicionom i ciljanom terapijom, robotska hirurgija sa radiacionom i hemoterapijom. U stadijumu 4 tumora koji je metastazirao ili kod rekurentnog tumora koriste se sve prethodne kombinacije ili načini lečenja koji su u fazi ispitivanja (fotoimunoterapija, robotska hirurgija, hiperfrakciona radaciona terapija).

                Tumori orofarinksa imaju relativno lošu prognozu i često se vraćaju, a 4 od 5 pacijenata ne preživi više od 5 godina od dijagnoze, stoga je neophodno doživotno pratiti stanje pacijenta. Pacijenti sa tumorom orofarinksa su pod većim rizikom za dobijanje drugog tipa tumora glave ili vrata, pogotovo ako su i nakon početka lečenja nastavili sa konzumiranjem cigareta i alkohola. I pored uspešnog lečenja neka neželjena dejstva mogu ostati doživotno, poput problema sa gutanjem ili pričanjem ukoliko je tumor zahvatio epiglotis ili glasne žice, ili hipotireoidizma usled radijacije tiroidne žlezde. Usled komplikacija bolesti ili lečenja može biti potrebna kasnija podrška stomatologa, logopeda, nutricioniste, estetskog hirurga, psihologa, endokrinologa kako bi se otklonile posledice i omogućio normalan život pacijentu.

Eksterni linkovi