Hipofaringealni tumor (Glava i vrat)

Hipofaringealni tumor je bolest kod koje se maligno transformisane ćelije formiraju u tkivu hipofarinksa. Hipofarinks je najniži deo farinksa (ždrelo). Farinks predstavlja šuplji organ, dužine oko 12cm, koji se pruža od nosa, prolazi kroz vrat, i završava se na vrhu traheje (dušnik) i ezofagusa (to je organ koji se pruža od ždrela do želuca). Vazduh i hrana prolaze kroz ždrelo na svom putu ka traheji ili ezofagusu.

Najveći broj tumora hipofarinksa se formira u skvamoznim ćelijama, tankim, ravnim ćelijama koje oblažu unutrašnjost hipofarinksa. Hipofarinks ima 3 dela, i rak se može javiti u jednom ili u više tih delova. Hipofaringealni tumor spada u grupu tumora koji zahvataju glavu i vrat.

Konzumiranje duvana i alkohola može da poveća rizik od razvoja hipofaringealnog kancera. Sve što povećava rizik od dobijanja bolesti naziva se faktor rizika. Međutim, postojanje faktora rizika ne znači da će nužno doći do pojave bolesti, ali sa druge strane nepostojanje faktora rizika ne znači da nužno neće doći do pojave bolesti. Ukoliko smatrate da postoji šansa da obolite, porazgovarajte sa svojim doktorom. Faktori rizika obuhvataju pušenje cigareta, korišćenje žvaka za odvikavanje od pušenja, preveliko konzumiranje alkohola, držanje dijete sa nedovoljno nutrijenata (hranljivih materija), postojanje Plummer-Vinsonovog sindroma.

Simptomi i znaci hipofaringealnog tumora uključuju upalu grla i bol u ušima. Međutim ovi ali i drugi simptomi i znaci se mogu javiti u ovom tipu tumora ali takođe i u nekim drugim stanjima. Proverite sa svojim doktorom da li imate neki od simptoma kao što su upala grla koja ne prolazi, bol u ušima, izraslina na vratu, bolno i otežano gutanje, promene u glasu. Testovi koji se koriste u detekciji i u uspostavljanju dijagnoze hipofaringealnog tumora su fizički pregled grla, PET-CT skener, magnetna rezonancija, endoskopija, ezofagoskopija, bronhoskopija, biopsija.

Određeni faktori utiču na prognozu odnosno šanse za oporavak i opcije lečenja. Šanse za oporavak zavise od stadijuma bolesti (u zavisnosti od toga da li je zahvaćen samo deo hipofarinksa ili ceo, ili se bolest proširila i na ostale delove tela). Hipofaringealni tumor se uglavnom otkriva u kasnijim stadijumima jer se rani simptomi i znaci retko javljaju. Zatim šanse za oporavak zavise i od uzrasta, pola i celokupnog zdravlja pacijenta ali i u velikoj meri zavise od toga da li pacijent konzumira duvan tokom terapije zračenjem.

Nakon uspostavljanja dijagnoze hipofaringealnog tumora rade se testovi da se proveri da li su se maligne ćelije proširile po hipofarinksu ili na ostale delove tela. Na osnovu ovih testova pomoću kojih želimo da utvrdimo da li se tumor proširio, saznajemo u kom stadijumu bolesti se nalazi pacijent. Neophodno je da se utvrdi stadijum kako bi se izabrao najadekvatniji način lečenja.

Tumor se na tri načina širi po telu - kroz tkivo, limfni system i krv. Kroz tkivo se tumorske ćelije šire tako što kreću da se razmnožavaju u neposrednoj blizini mesta na kome su nastale. Kroz limfni sistem i krv maligne ćelije se šire tako što se sa mesta nastanka otkače i uđu u limfotok ili krvotok i na taj način putuju kroz orgnizam i stižu do svih ostalih delova tela.

Proces diseminacije (širenja) tumorskih ćelija u druge delove tela se naziva metastaza. Maligno transforimasne ćelije se šire od primarnog mesta nastanka do ostalih delova tela, kao što je već rečeno, putujući kroz krvotok ili limfotok obrazujući metastaze. Metastaza predstavlja apsolutno isti tip tumora kao što je to primarni tumor. Na primer ako se hipofaringealni tumor proširi na pluća, te tumorske ćelije u plućima su one iste koje su se formirale u hipofarinksu samo su naselile pluća i to je metastaza hipofaringealnog tumora, a ne plućni tumor.

Terapija

Postoji 4 stadijuma hipofaringealnog tumora. U zavisnosti od toga da li je tumor zahvatio samo hipofarinks ili se proširio izvan njega na larinks, limfne čvorove, tiroidnu hrskavicu i koje je veličine (manji od 2cm, između 2 i 4cm, ili veći), uspostavlja se dijagnoza, određuje se u kom stadijumu bolesti se nalazi pacijent i bira se adekvatna terapija.

Postoje različiti tipovi terapija za obolele od hipofaringealnog tumora. Najčešće se koriste: terapija zračenjem, hemoterapija ili hirurški zahvat. Terapija zračenjem može biti spoljašnja ili unutrašnja. Hemoterapija podrazumeva korišćenje lekova u lečenju tumora. Lekovi se mogu primenjivati peroralno ili parenteralno i njihovom primenom se zaustavlja rast tumorskih ćelija ili dolazi do njihove smrti.

Tokom i nakon završenog lečenja, neki testovi koji su rađeni kako bi se otkrio tumor rade se ponovo da bi se videlo kako terapija napreduje i da se donese odluka da li treba nastaviti sa terapijom, promeniti je ili prekinuti terapiju. Rezultati ovih testova nam daju podatke o tome da li se bolest povukla ili se možda ponovo vratila.

Pacijenti koji su imali hipofaringealni tumor imaju povećan rizik da im se razvije neki drugi kancer u predelu glave i vrata. Zbog toga je veoma važno da se što češće ide na preglede i prate moguće pojave simptoma i znakova u početnim stadijumima bolesti.

Eksterni linkovi