Nazofaringealni tumor (Glava i vrat)

Nazofaringealni tumor je bolest kod koje se maligno transformisane ćelije formiraju u tkivu nazofarinksa. Nazofarinks je gornji deo farinksa (ždrelo) koji je smešten iza nosa. Farinks predstavlja šuplji organ, dužine oko 12cm, koji se pruža od nosa, prolazi kroz vrat, i završava se na vrhu traheje (dušnik) i ezofagusa (to je organ koji se pruža od ždrela do želuca). Vazduh i hrana prolaze kroz ždrelo na svom putu ka traheji ili ezofagusu. Otvor sa svake strane nazofarinksa vodi ka levom odnosno desnom uvetu. Nazofaringealni tumor se najčešće javlja u skvamoznim ćelijama koje oblažu unutrašnjost nazofarinksa i on spada u grupu tumora koji zahvataju glavu i vrat.

Etničko područje i izloženost Epstein-Barr virusu može da poveća rizik od razvoja nazofaringealnog tumora. Postojanje faktora rizika ne znači da će nužno doći do pojave bolesti, ali sa druge strane nepostojanje faktora rizika ne znači da nužno neće doći do pojave bolesti. Ukoliko smatrate da postoji šansa da obolite, porazgovarajte sa svojim doktorom.

Faktori rizika za nastanak nazofaringealnog tumora su sledeći:

 ● Ukoliko je pacijent kineskog ili azijskog porekla

 Izloženost Epstein-Barr virusu (otkriveno je da je Epstein-Barr virus povezan sa nekim tipovima tumora uključujući i nazofaringealni kao i neke limfome)

 ● Konzumiranje velikih količina alkohola

Znaci nazofaringealnog tumora uključuju otežano disanje, govor i sluh. Ovi ali i drugi simptomi i znaci se mogu javiti u ovom tipu tumora ali takođe i u nekim drugim stanjima. Proverite sa svojim doktorom da li imate neki od simptoma kao što su izraslina u nosu ili na vratu, upala grla, krvarenje iz nosa, bolovi ili zvonjenje u usima, glavobolje.

Testovi koji ispituju nos i ždrelo se takođe koriste u detekciji i uspostavljanju dijagnoze nazofaringealnog tumora a to su fizički pregled, neurološki pregled, biopsija (nazoskopija i endoskopija), magnetna rezonancija, PET-CT skener, kompletna krvna slika, biohemijske analize, test na Epstein-Barr virus, slušni test.

Određeni faktori utiču na prognozu odnosno šanse za oporavak i opcije lečenja. Šanse za oporavak zavise od stadijuma bolesti (u zavisnosti od toga da li je zahvaćen samo deo nazofarinksa ili ceo, ili se bolest proširila i na ostale delove tela). Zatim šanse za oporavak zavise i od uzrasta, pola i celokupnog zdravlja pacijenta.

Nakon uspostavljanja dijagnoze nazofaringealnog tumora rade se testovi da se proveri da li su se maligne ćelije proširile po nazofarinksu ili na ostale delove tela. Na osnovu ovih testova pomoću kojih želimo da utvrdimo da li se tumor proširio, saznajemo u kom stadijumu bolesti se nalazi pacijent. Neophodno je da se utvrdi stadijum kako bi se izabrao najadekvatniji način lečenja.

Tumor se na tri načina širi po telu - kroz tkivo, limfni system i krv. Kroz tkivo se tumorske ćelije šire tako što kreću da se razmnožavaju u neposrednoj blizini mesta na kome su nastale. Kroz limfni sistem i krv maligne ćelije se šire tako što se sa mesta nastanka otkače i uđu u limfotok ili krvotok i na taj način putuju kroz orgnizam i stižu do svih ostalih delova tela.

Proces diseminacije tumorskih ćelija u druge delove tela se naziva metastaza. Maligno transforimasne ćelije se šire od primarnog mesta nastanka do ostalih delova tela, kao što je već rečeno, putujući kroz krvotok ili limfotok obrazujući metastaze. Metastaza predstavlja apsolutno isti tip tumora kao što je to primarni tumor. Na primer ako se nazofaringealni tumor proširi na pluća, te tumorske ćelije u plućima su one iste koje su se formirale u nazofarinksu samo su naselile pluća i to je metastaza nazofaringealnog tumora, a ne plućni tumor.

Terapija

Postoji 4 stadijuma nazofaringealnog tumora. U zavisnosti od toga da li je tumor zahvatio samo nazofarinks, ili se proširio na orofarinks, nosnu šupljinu, parafaringealni prostor, obližnje kosti ili sinuse, limfne čvorove ili kranijalne nerve, uspostavlja se dijagnoza i utvrđuje se u kom stadijumu bolesti se pacijent nalazi.

Postoje različiti tipovi terapija za obolele od nazofaringealnog tumora. Najčešće se koriste: terapija zračenjem, hemoterapija ili hirurški zahvat. Terapija zračenjem može biti spoljašnja ili unutrašnja. Hemoterapija podrazumeva korišćenje lekova u lečenju tumora. Lekovi se mogu primenjivati peroralno ili parenteralno i njihovom primenom se zaustavlja rast tumorskih ćelija ili dolazi do njihove smrti. U zavisnosti od tipa i stadijuma bolesti bira se adekvatna terapija.

Tokom i nakon završenog lečenja, neki testovi koji su rađeni kako bi se otkrio tumor rade se ponovo da bi se videlo kako terapija napreduje i da se donese odluka da li treba nastaviti sa terapijom, promeniti je ili prekinuti terapiju. Rezultati ovih testova nam daju podatke o tome da li se bolest povukla ili se možda ponovo vratila.

Eksterni linkovi