Tumor larinksa (Glava i vrat)

KARCINOM LARINKSA

OPŠTI POJMOVI (UVOD)

Karcinom larinksa predstavlja tip tumora koji zahvataju glavu i vrat, a kod kojeg se maligno transformisane ćelije formiraju u tkivu larinksa (grkljana). Najčešće se sreće kod starijih muškaraca, a dva glavna faktora rizika koja dovode do karcinoma larinksa su pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola.

EPIDEMIOLOGIJA

-      čini 2% svih kancera
-    karcinomi larinksa povezani sa prekomernim uzimanjem alkohola i duvana su u Srbiji najčešći tumori glave i vrata
-    u čak 97% slučajeva javlja se kod pripadnika muške populacije
-    najćešća starosna dob pacijenata je između 50 i 70 godina, međutim, u poslednjih nekoliko godina sve je veći broj obolelih žena, kao i pripadnika mlađe populacije

ETIOLOGIJA I PATOGENEZA

Postojanje faktora rizika ne znači da će nužno doći do pojave bolesti, ali sa druge strane nepostojanje faktora rizika takođe ne mora značiti da neće doći do pojave bolesti. Što se tiče karcinoma larinksa, brojni su faktori koji mogu povećati šanse za razvoj istog, a u njih se ubrajaju:
      Alkohol i duvan
Nastanak laringealnog karcinoma u preko 90% slučajeva povezan je sa pušenjem, a fatalnu kombinaciju predstavIja udruženo delovanje cigareta i alkohola.
-   Za osobe koji popuše preko 25 cigareta dnevno, kao i one koji puše preko 40 godina, ustanovljeno je da je oko 40x veća verovatnoća da će razviti karcinom larinksa nego kod ljudi koji ne puše.
- Osobe koje redovno piju velike količine alkohola, u poređenju sa onima koji ne piju, imaju oko 3x veću verovatnoću za razvitak laringealnog tumora.
- što se više pije i/ili puši, to je značajno veći rizik
      Pozitivna porodična anamneza
U rizičnu grupu ubrajaju se i Ijudi koji su već imali/imaju maligni tumor u području glave i vrata, kao i osobe sa genetskom predispozicijom čiji rođaci prvog stepena imaju dijagnostikovan karcinom glave ili vrata, te ove osobe imaju dvostruko veću šansu da razviju karcinom larinksa.
    Ishrana
Postoje dokazi koji ukazuju da ishrana bogata crvenim mesom, prerađenom hranom i prženom hranom može povećati rizik od razvoja karcinoma larinksa.
      Humani papiloma virus (HPV)
Infekcija grla HPV virusom takođe može povećati rizik od nastanka karcinoma larinksa.
      Gastroezofagealnim refluks (GER)
Smatra se da su osobe sa refluksom želudačne kiseline (gorušica) u povećanom riziku, jer želudačna kiselina oštećuje osetljivu sluzokožu glasnih žica stvarajući podlogu za razvoj karcinoma.
      Izloženost štetnim supstancama
Do razvoja bolesti može da dovede i profesionalna izloženost otrovnim materijama poput azbesta, prašini i piljevini, formaldehidu, bojama i lakovima, naftnim derivatim, isparenjia sumporne kiseline, izopropil alkoholu itd.

KLASIFIKACIJA

Lokalizacija tumora veoma je važna jer od nje zavisi prognoza kao i to koji će se oblik terapije primeniti. Prema mestu nastanka karcinom larinksa može biti:
         •        supraglotisni
- karcinom se razvija iznad glasnih žica
- javlja se kod 25-40% bolesnika
- skoro 1/3 tih tumora metastazira u regionalne (vratne) limfne čvorove
         •        glotisni
-     javlja se u nivou glasnih žica
-     predstavlja najčešći tip karcinoma larinksa - viđa se kod 60-75% bolesnika
-     promuklost je najčešći simptom
            ⇒ zbog toga se ovaj tip karcinoma može otkriti u ranom stadijumu
         •         subglotisni
-   razvija se ispod nivoa glasnih žica tj. u području koje spaja larinks sa trahejom
-   sreće se kod manje od 5% bolesnika
-   obično su klinički nemi i daju simptome tek kasnije u toku bolesti
Supraglotisni i subglotisni karcinomi kasno ispoljavaju simptome, brzo se šire i rano metastaziraju u lokalne limfne čvorove, pa je njihova prognoza mnogo ozbiljnija.

KLINIČKA SLIKA

U glavne simptome karcinoma larinksa ubrajaju se:
                             ◊ promena u jačini i boji glasa, promuklost
                             ◊  bol i/ili otežano gutanje (disfagija)
                             ◊  osećaj prisustva stranog tela u grlu
                             ◊  kvržica (izraslina) ili oteklina na vratu
                             ◊  dugotrajni kašalj
                             ◊  upala i bol grla i uha
                             ◊ u teškim slučajevima otežano disanje
Neki ljudi mogu takođe da imati loš zadah, otežano disanje, škripanje prilikom disanja, neobjašnjivi gubitak težine ili malaksalost (ekstremni umor).
Lekaru se treba obratiti ukoliko neki od simptoma traje duže od 3 nedelje, a NICE preporučuje da svi stariji od 45 godina sa upornom neobjašnjivom promuklošću ili kvržicom na vratu treba da se pregledaju u roku od 2 nedelje.

DIJAGNOSTIKA
Ukoliko postoji prisustvo nekih od simptoma karcinoma larinksa neophodno je izvršiti dalja ispitivanja. U tu svrhu neophodno je najpre:
UZETI ANAMNEZU (pitati za prisustvo simptoma, nedavnu medicinsku istoriju, životne navike)
URADITI KOMPLETAN FIZIČKI PREGLED
                   +   pregled sa posebnim osvrtom na pregled usne duplje i vrata
                   +   ORL pregled
Glavni testovi koji su neophodni za postavljanje dijagnoze karcinoma larinksa biće opisani u nastavku.
ENDOSKOPIJA
Endoskopija je postupak koji se koristi kako bi se dobio jasan prikaz larinksa. Tokom ovog postupka endoskop se ubacuje u jednu od nosnica i prolazi niz zadnji deo grla. Slike sa endoskopa prikazuju se na monitoru. Pacijent je najčešće budan tokom ove procedure i može se osećati nelagodno te se u te svrhe može primeniti lokalni anestetik.
LARINGOSKOPIJA
Ako tokom endoskopije nije bilo moguće dobro pogledati larinks ili je primećen mogući problem potrebno je uraditi laringoskopiju. Endoskop koji se koristi tokom laringoskopije je duži i ubacuje se kroz usta. To omogućava detaljniji prikaz larinksa. Laringoskopija takođe može biti veoma neprijatna, pa se obično izvodi pod opštom anestezijom.
BIOPSIJA
Tokom endoskopije ili laringoskopije, lekar može uzeti uzorak tkiva za biopsiju.
Alternativno, ukoliko pacijent ima kvržicu na vratu, iglom se aspirira sadržaj tumora u špric za citološku analizu punktata što je poznato kao aspiracija ili core biopsija.
Oko 95% karcinoma larinksa su tipično planocelularni karcinomi.
Dalja testiranja:
Ako rezultati biopsije pokažu da pacijent ima tumor i da postoji rizik da se on možda proširio, biće potrebna dalja ispitivanja koja obuhvataju:
           • ultrazvučni pregled
           • CT
           • MRI
           • PET-CT sken
Stejdžing karcinoma larinksa:
U zavisnosti od toga da li je tumor zahvatio supraglotis, glotis ili subglotis i u kojoj meri su ovi delovi larinksa zahvaćeni, uspostavlja se dijagnoza i utvrđuje se u kom stadijumu bolesti se pacijent nalazi. Potrebno je utvrditi da li glasne žice mogu normalno da funkcionišu ili ne, koje je veličine tumor, da li je zahvatio limfne čvorove, traheju, tiroidnu hrskavicu, ezofagus, pluća, jetru, kosti, i tek tada sa sigurnošću možemo odrediti u kom stadijumu se pacijent nalazi. U tu svrhu primenjuje se TNM sistem klasifikacije na osnovu koje se potom određuje stadijum bolesti, a potom donosi odluka o najadekvatnijem načinu lečenja.

TERAPIJA
Različite terapijske opcije su u opticaju za lečenje karcinoma larinksa, a mogu se primeniti:
• radioterapija
• hirurška operacija
• hemioterapija
• biološka terapija + target/ciljana terapija
• njihova kombinacija
Odluku o lečenju donosi multidisciplinarni tim stručnjaka koji čine Konzilijum za lečenje tumora regije glave i vrata. Ona se donosi pojedinačno za svakog bolesnika i zavisi od niza faktora koji podrazumevaju ne samo stadijum bolesti i veličinu tumora, već i opšte stanje pacijenta kao i pridružene hronične bolesti. Svi faktori moraju da budu razmotreni zato što određeni vid lečenja kao npr. hemioterapija može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata. Neko ko je već slab ili oboleo od drugih bolesti neće biti u stanju da toleriše hemioterapiju. U tom slučaju bi ovakva terapija donela više štete nego koristi.
Tokom i nakon završenog lečenja, neki dijagnostički testovi moraju se uraditi ponovo kako bi se videlo da li pacijent reaguje na primenjenu terapiju. Odluka o nastavku lečenja, promeni ili prestanku lečenja mora da se bazira na rezultatima ovih testova, koji se moraju ponoviti sa vremena na vreme do kraja lečenja. Rezultati nam daju podatke o tome da li se karcinom povukao ili se možda ponovo vratio.
Duvanski dim i konzumiranje alkohola smanjuju efekat lečenja ovog tumora. Pacijenti koji nastave sa konzumiranjem cigareta i alkohola imaju manje šanse za izlečenje, a veće za dobijanje drugog tumora. Čak i nakon lečenja i izlečenja tumora larinksa veoma je bitno da se kontrole nastave, jer 2 ili 3 godine nakon izlečenja laringealni tumor se može vratiti.
U narednom delu teksta biće opisane mogućnosti lečenja karcinoma larinksa.
      ∗ RADIOTERAPIJA (ZRAČENJE)
Tumori regije glave i vrata su jako osetljivi na radioterapiju i zato je ona najčešći vid lečenja. Savremena radioterapija omogućava primenu adekvatne doze na tumor uz maksimalno smanjenje doze na zdrava tkiva u neposrednoj blizini tumora. Može se sprovoditi kao jedini vid lečenja ili primenjivati u kombinaciji sa drugim vidovima lečenja.
Zrakovi energije korišćeni tokom radioterapije moraju biti precizno usmereni na larinks, a da bi se to osiguralno primenjuje se posebno napravljena plastična maska za svakog pacijenta ponaosob koja će glavu držati u odgovarajućem položaju.
Zračna terapija se obično primenjuje tokom kratkih dnevnih sesija sa pauzom od lečenja tokom vikendom, a najčešće vreme trajanja zračenja je tokom 3-7 nedelja.
Kada se radioterapija primenjuje nakon operacije (postoperativna radioterapija), može se sprovoditi samostalno, a kada postoji rizik da se bolest može ponovo vratiti, shodno nalazima dobijenih patohistološkom analizom biopsijskog materijala, primenjuje se u kombinaciji sa hemioterapijom koja ima za cilj da pojača efekte radioterapije. U tom slučaju citostatik se primenjuje intravenski, najčešće u režimu 1x nedeljno ili se sprovodi 1., 22. i 43. dana radioterapijskog tretmana.
Ukoliko tumor može da se hirurški ukloni, ali bi takva operacija onemogućila funkciju govora ili adekvatnog gutanja, Konzilijum može predložiti radioterapiju najčešće u kombinaciji sa hemioterapijom ili biološkom terapijom, sa ciljem da se omogući očuvanje funkcije organa.
Radioterapija se može primeniti i nakon određenog broja ciklusa hemioterapije koji se daju u cilju smanjenja tumora. Nakon hemioterapije, radioterapija se može sprovoditi istovremeno sa hemioterapijom ili samostalno.
Ukoliko se radioterapija sprovodi kombinovano sa biološkom terapijom, biološki lek se primenjuje 7 dana pre početka radioterapije intravenskim putem, a potom se primenjuje 1x nedeljno u toku radioterapije.
Propratne manifestacije u toku sprovođenja radioterapije tumora regije glave i vrata su česte zbog velike osetljivosti zdrave sluznice i kože zračene regije i nazivamo ih akutna toksičnost tretmana. Najčešće se ispoljavaju: upala sluznice usne duplje (mukozitis najpre u vidu crvenila, a potom i pojave ranica u usnoj duplji koje mogu krvariti na dodir ili spontano; bol u ustima, otežano gutanje i peckanje), promene na koži zračene regije (u vidu bolne, crvene kože, kasnije i deskvamacijom), suvoća usta (kserostomija), gubitak ukusa (i posledični gubitak apetita i gubitak telesne težine), suvoća sluznice nosa (zapušen nos, pojava krasti). Dodatna neželjena dejstva: mučnina i povraćanje, dijareja, opstipacija, febrilna neutropenija. Ukoliko se sprovodi radioterapija u kombinaciji sa sa istovremenom primenom hemioterapije, propratne reakcije na sluznici usne duplje i kože zračene regije mogu biti izraženije, uz moguću pojavu tegoba kao što su mučnina i povraćanje, dijareja, promene u krvnoj slici sa smanjenjem broja leukocita i povećane sklonosti infekcijama. Kod istovremene primene biološke terapije sa radioterapijom, pored navedenih promena moguće su i promene na koži celog tela, kao i promene na noktima.
Propratna neželjena dejstva u toku radioterapijskog tretmana su privremena i uz adekvatne mere predostrožnosti pre i u toku radioterapije mogu se svesti na minimum.
     ∗ OPERACIJA – HIRURŠKO LEČENJE
Postoje 3 tipa hiruške intervencije koja se mogu primeniti u cilju lečenja laringealnog karcinoma. U njih ubrajamo:
            · endoskopsku resekciju
            · parcijalnu laringektomiju
            · totalnu laringektomiju,
a svaka od ovih opcija biće posebno opisana u nastavku:
Endoscopska resekcija:
-   najčešće se primenjuje -> poželjna kad god je to moguće
-   može da se koristi u ranom stadijumu karcinoma larinksa
-   izvodi se pod opštom anestezijom
-   usta i grlo mogu biti bolni nekoliko nedelja nakon operacije, a postoji rizik i da se glas trajno promeni kao rezultat postupka
Parcijalna (delimična) laringektomija:
-       može se koristiti za lečenje nekih karcinoma larinksa
-    operacija uključuje hirurško uklanjanje zahvaćenog dela larinksa
-    glasne žice ostaju netaknute i pacijent će biti sposoban da govori, međutim, glas će mu možda biti hrapav ili slab
-    u toku oporavka, moguće je otežano disanje te će biti potrebe za privremenom traheostomom, a kada se larinks oporavi, traheostoma se uklanja ostavljajući za sobom manji ožiljak
-    danas se retko primenjuje
Totalna laringektomija:
-    obično se koristi za lečenje uznaprednog karcinoma larinksa i operacija uključuje uklanjanje celog larinksa, a samim tim i glasnih žica te pacijent neće moći da govori nakon operacije
-     biće potrebno napraviti trajnu traheostomu
-     u slučaju zahvaćenosti obližnjih limfnih čvorova možda će biti potrebe i za njihovim uklanjanjem
     ∗ HEMIOTERAPIJA
je vid lečenja u kojem se koriste lekovi koji sprečavaju rast kancerskih ćelija bilo ubijanjem ćelija ili uticajem na prestanak njihove deobe.
U cilju lečenja karcinoma larinksa hemioterapija se može koristiti za smanjivanje tumora pre operacije ili radioterapije ili u kombinaciji sa radioterapijom kako bi se ona učinila efikasnijom. Takođe, može se koristiti za uznapredovali karcinom larinksa ili karcinom  koji se ponovo vratio nakon lečenja u cilju ublažavanja simptoma i usporenja rasta tumora.
Lekovi za hemioterapiju se primenjuju intravenski u obliku injekcije 1x u 3-4 nedelje, u trajanju od 6 meseci.
Hemioterapija oštećuje i zdravo tkivo, te su neželjeni efekti uobičajeni: umor, malaksalost, gubitak kose, gubitak apetita, dijareja, rane i ulceracije u ustima. Ona slabi imunski sistem i čini ga još više podložnijim infekcijama i bolestima. Iz tog razloga od presudne je važnosti prijaviti sve simptome poput pojave febrilnosti, groznice i upornog kašlja. Takođe, trebalo bi izbegavati kontakt sa ljudima za koje se zna da su oboleli od neke infekcije.
     ∗ BIOLOŠKA TERAPIJA/IMUNOTERAPIJA/BIOTERAPIJA:
Imunoterapija jeste biološka terapija koja stimuliše imunski sistem da uništava maligne ćelije. Jedan od takvih oblika terapije jeste target (ciljana) terapija koja predstavlja vid lečenja kod kojeg se lek precizno vezuje za odredjene komponente tumorskih ćelija (najčešće proteine), moduliše signalnu kaskadu i obustavlja dalji rast tumora i njegovo širenje.
Biološka terapija u cilju lečenja karcinoma larinksa obuhvata primenu monoklonskim antitelom:
               •  cetuximab
Koristi se najčešće kombinovano sa hemioterapijom, ali i u slučaju kada nju nije moguće primeniti npr. kod ljudi sa bubrežnim ili srčanim oboljenjem ili sa rekurentnim infekcijama. Takođe, može se koristiti i u kombinaciji sa radioterapijom za lečenje uznapredovalog karcinoma larinksa. Primenjuje se intravenski 1x nedeljno tokom 7 sedmica.
Neželjeni efekti cetuximaba su obično blagi i uključuju: osip, malaksalost, dijareju i gubitak daha. Od ređih, a težih neželjenih efekata, ovo monoklonsko antitelo može izazvati alergijske reakcije, što može uzrokovati probleme poput oticanje jezika ili larinksa koje potencijalno može biti životno ugrožavajuće. Te najozbiljnije reakcije se javljaju na sam dan primene terapije, a u sučaju simptoma poput tahikardije ili problema sa disanjem, mogu se primeniti npr. kortikosteroidi za njihovo ublažavanje.
 
PROGNOZA
Određeni faktori utiču na prognozu (mogućnost oporavka) i mogućnost lečenja te ona zavisi od opsega karcinoma koji se dijagnostikuje i leči. Odnosno,  šanse za oporavak zavisiće od stadijuma bolesti, uzrasta, pola i opšteg stanja pacijenta. Način lečenja takođe zavisi od stadijuma bolesti, pozicije i veličine tumora, od mogućnosti pacijenta da govori, diše i konzumira hranu u normalnim granicama.
Srećom, većina karcinoma larinksa dijagnostikuje se u ranoj fazi, što znači da je prognoza generalno bolja nego kod nekih drugih vrsta karcinoma.
Sveukupno, oko 70 na svakih 100 ljudi će živeti najmanje 5 godina nakon postavljanja dijagnoze, a oko 60 na svakih 100 ljudi će živeti najmanje 10 godina.
Ukoliko je pacijent pušio cigarete, prestanak pušenja nakon dijagnostikovanja karcinoma larinksa može poboljšati prognozu.
Kada govorimo o uzroku smrti, najčešći uzrok smrti je infekcija distalnih respiratornih puteva ili diseminovane metastaze i kaheksija.
OPORAVAK
U slučaju uklanjanja dela ili celog larinksa, pacijent će provesti 1 ili 2 dana na odeljenju intenzivne nege. Neće biti sposoban samostalno da jede dokle god grlo ne zaceli, što kod većine ljudi traje najmanje 1 ili 2 nedelje, stoga će biti potrebno da se hrani preko nazogastrične sonde. U slučaju totalne laringektomije, pacijent neće moći ni normalno da govori, jer više neće imati glasnice. Brojne tehnike se mogu koristiti za kopiranje funkcija glasnica, iako za to mogu biti potrebne nedelje ili meseci dok se one ne savladaju. Stoga će pacijent morati da koristi alternativne metode komunikacije, kao što su olovka i papir, tokom prvih nekoliko nedelja ili meseci nakon operacije što može biti frustrirajuće.
Emotivni uticaj življenja sa laringektomijom može biti značajan. Mnogi ljudi prijavljuju da imaju efekat rollerkostera koji može dovesti do depresije, te je rad sa psihologom i psihijatrom možda neophodan. Nacionalna asocijacija laringektomskih klubova (NALC) takođe je koristan izvor za ljude koji se pokušavaju pomiriti sa životom s laringektomijom. NALC je grupa za podršku pacijentima koja pruža savete o svim aspektima života uz laringektomiju.
Obratiti pažnju na higijenu traheostome. U slučaju totalne laringektomije, biće potrebe za traheostomom. Prekomerna sluz koja se stvara može prouzrokovati poteškoće s disanjem, pa na traheostomu može biti pričvršćena cev koja će pacijentu pomoći da lakše diše. Kada se proizvodnja sluzi smanji, taj tubu se uklanja. Neophodno je voditi računa o higijeni i čistiti traheostomu barem jedanput dnevno, jer se u protivnom može inficirati.
Rehabilitacija glasa i govora nakon totalne laringektomije.
Kod ljudi kod kojih je operativno odstranjen larinks ne postoji mogućnost stvaranja prirodnog glasa i govora. Međutim, danas je moguće omogućiti govor i nakon totalne laringektomije i to na više načina. Niti jedna od metoda koje se danas koriste nije univerzalna i pogodna za sve pacijente. Zavisno od opšteg stanja pacijenta, motivisanosti za određenu metodu, mogućnostima i stručnosti lekara i logopeda, vrši se izbor najpogodnije metode. Postoji nekoliko različitih mogućnosti lečenja, koje su ukratko izložene u nastavku.
  Govorne proteze
-   u poslednje vreme jedna od najčešćih metoda rehabilitacije govora
-   Radi se o hirurškom postupku kojim se preko ugrađene govorne protezice, koja predstavlja veštački ventil (implantant) ugrađen u vrat, provodi zračna struja iz pluća i dušnika u jednjak i ždrelo gde se formira glas.  Kad želi da razgovara, pacijent prekriva stomu i izdahne kroz ventil. Ventil proizvodi buku, koju može koristiti da izgovara reči pomerajući usne i usta na uobičajeni način. Glas koji proizvodi ventil zvuči prirodno, mada je možda niži od prethodnog.
-   glasovna rehabilitacija je vrlo brza, a kvalitet glasa i govora je bolji nego nakon rehabilitacije ezofagealnim govorom ili elektrolarinksom
-   Protezica se može ugraditi odmah - u toku laringektomije (primarna ugradnja) ili se može ugraditi u bilo koje vreme nakon laringektomije (sekundarna ugradnja), a njihova zamena se vrši vrlo jednostavno, 2-3x godišnje.
  Ezofagealni govor
-    je tehnika govora kojom logoped može naučiti pacijenta i zahteva više vremena za učenje govora. Dok se vazduh kreće kroz jednjak, on vibrira i stvara buku. Reči se mogu proizvesti pomeranjem usana i usta. Nekima je prilično lako naučiti ezofagealni govor, dok drugima je preteško.
  Elektrolarinks
-    je mali električni uređaj na baterije, koji vibrira i proizvodi zvuk. Uređaj se drži pod bradom, a dok se usta i usne pomeraju vibracije se prevode u izgovorene reči.
PREVENCIJA
Smatra se da se većina karcinoma larinksa može sprečiti zdravim načinom života. Izbegavanje duvanskih proizvoda, smanjenje konzumiranja alkohola i zdrava ishrana posebno su važni u cilju smanjenja šansi za razvoj ovog stanja.
•       Izbegavanje konzumiranja duvanskih proizvoda
- Prestanak pušenja duvana i duvanskih proizvoda imaće brojne, kako kratkoročne, tako i dugoročne zdravstvene koristi, a jedan od njih je značajno smanjenje šanse za razvoj karcinoma larinksa.
·        Prestanak konzumiranja alkohola
Držanje preporučenih smernica za konzumiranje alkohola, takođe može umanjiti rizik od nastanka karcinoma larinksa i jetre. Razumnim konzumiranjem kod muškaraca smatra se ne više od 3-4 jedinice alkohola dnevno, odnosno 2-3 jedinice kod žena, a na nedeljnom nivou muškarci i žene ne bi trebalo da unesu više od 12 jedinica alkohola.
- Studije su pokazale da se rizik od razvoja karcinoma larinksa znatno smanjuje u toku 5-10 godina nakon prestanka konzumiranja alkohola, a nakon 20-30 godina rizik je približno isti kao i kod nekog ko nikad nije konzumirao alkohol.
         Zdrava ishrana
-Istraživanje pokazuje da "mediteranska ishrana" koja sadrži dosta svežeg voća i povrća, posebno paradajza, agruma (poput narandže, grejpa i limuna), maslinovog i ribljeg ulja može smanjiti rizik od dobijanja karcinoma larinksa.
Može li se karcinom larinksa otkriti na vreme?
Skrining predstavlja testiranje ljudi koji nemaju simptome u cilju otkrivanja karcinoma u ranom stadijumu bolesti kada se očekuje bolji odgovor na primenjeni tretman. Međutim, za sada ne postoji jedinstven test za karcinom larinksa.
Ipak, veliki broj slučajeva karcinoma larinksa se može otkriti na vreme, a što je ranije postavljena dijagnoza i lečenje može biti uspešnije.
LITERATURA:

 

JOVANA PETROVIĆ

Eksterni linkovi