Tumori mozga - uopšteno (CNS / Oči)

Tumori mozga

Postoji nekoliko podele svake vrste tumora, te i tumora mozga.

Ovi tumori se, prema tome koliko brzo napreduju i u kom procentu se mogu izlečiti, dele na dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne). Prema svom rastu se mogu podeliti na one koji samo pritiskaju okolne delove mozga i na one koji ih prožimaju (infiltrišu), te na kombinovane. Prema poreklu, u smislu da se oni koji nastaju u mozgu, od nekog od tipova ćelija u njemu prisutnih, nazivaju primarnima, a oni koji su rezultat metastaziranja drugih tipova tumora lokalizovanih negde drugde u organizmu, sekundarnim.
Svetska zdravstvena organizacija svrstava primarne tumore mozga prema histološkim karakteristikama i pretpostavljenom poreklu ćelija koje ih sačinjavaju.

Primarni tumori mozga (7 glavnih kategorija):

Tumori neuroepitelnog tkiva
            o  Astrocitni tumori
            o Oligodendroglijalni tumori
            o Oligoastrocitni tumori
            o Ependimalni tumori
            o Tumori horoidnog pleksusa
            o Drugi neuroepitelijalni tumori
            o Neuronalni I mešani neronalno-glijalni tumori
            o Tumori pinealnog područja
            o Embrionalni tumori
Tumori kranijalnih I perifernih živaca
Tumori moždanih opni
Tumori ćelija hematopoeze (limfomi I druge neoplazme)
Tumori embrionalnih ćelija
Tumori područja turskog sedla
Metastatski tumori

Iako je incidenca primarnih tumora mozga relativno niska u odnosu na druge tipove kancera (svega 1,4%), oni spadaju u najagresivnije tumore sa stopom mortaliteta koja se kreće oko 60% i petogodišnjom stopom preživljavanja koja je šesta najniža od svih tipova kancera.

Većina primarnih tumora mozga spada u one neuroepitelnog porekla, dok su maligni gliomi najučestaliji tip-80% od svih primarnih neoplazmi mozga.

Faktori rizika
Iako su brojne studije ispitivale ulogu različitih faktora rizika u razvoju karcinoma mozga, jedini faktor za koji je jasno utvrđena povezanost sa glijalnim i meningealnim neoplazmama jeste jonizujuće zračenje.

Neki od faktora koji vode povećanom riziku od oboljevanja, ali zahtevaju dodatna ispitavanja, jesu virusne infekcije i genetska predispozicija.

Klinička slika
Klinička slika može uključivati raznolike simptome i znakove, kako generalizovane, tako i lokalizovane, u zavisnosti od tipa tumora, njegove lokalizacije i stadijuma. 
Uglavnom se generalizovani simptomi pojavljuju kasnije u toku bolesti kako tumor raste i dovodi do porasta intrakranijalnog pritiska što rezultuje simptomima kao što su glavobolja, nauzeja, povraćanje, napadi i poremećaj mentalne funkcije. Fokalni simptomi se manifestuju neurološkim deficitom određene prirode (afazija-govor, hemipareza-pokret) i ukazuju na lokalizaciju tumorskog tkiva.

Dijagnostika
   CT – brža, jeftinija i dostupnija metoda,
   MRI – metoda izbora, zbog bolje kontrastne rezolucije mekog tkiva.

Kontrastni agensi koji se najčešće koriste su metilensko plavo, indocijanin zeleno i Na-fluorescein