Tumori glatkih mišića (Tumori kostiju i mekih tkiva)

Maligni tumori glatkih mišića - Opšte karakteristike

Leiomiosarkoma je agresivni sarkom mekog tkiva koji potiče od  glatkih mišićnih ćelija Sarkomi mekog tkiva čine 0,7% svih maligniteta. Od svih sarkoma mekog tkiva leiomiosarkoma čini oko 10%. Leiomiosarkoma mekog tkiva potiče od glatkih mišićnih ćelija malih krvnih sudova. Leiomiosarkoma takodje može da vodi poreklo direktno iz viscere, uključujući gastrointestinalni trakt I uterus. Leiomiosarkoma su agresivni tumori koji se teško leče. Prognoza im je loša sa jednom od najlošijih stopa preživljavanja medju sarkomima mekog tkiva.

Primarna lokacija leiomiosarkoma je najčešće retroperitoneum I to u 50% slučajeva.

Ne postoje specifične kliničke karakteristike leiomiosarkoma koje bi ih razlikovale od ostalih sarkoma mekog tkiva. Kada je u pitanju leiomiosarkoma na nivou retroperitoneuma znakovi I simptomi koji se mogu javiti su abdominalni bol, nadimanje, gubitak telesne mase, mučnina I povraćanje. Za razliku od leiomiosarkoma peritoneuma leiomiosarkom na nivou kože se manifestuje kao uvećana bezbolna masa. Iako su ovi tumori povezani sa malim krvnim sudovima najčešće ne dovode do znakova I simptoma vaskularne kompresije. Medjutm, ukoliko leiomiosarkoma vodi poreklo velikog krvnog suda mogu biti prisutni simptomi njegove kompresije, edem noge kao I neurološki simptomi kao što su trnjenje.

Incidenca pojave leiomiosarkoma

Žene češće oboljevaju od muškaraca (2:1) I uglavnom se javlja u petoj I šestoj deceniji života. Pretpostavlja se da se češće javlja kod žena zbog uticaja estrogena na proliferaciju glatkih mišića.

Dijagnoza leiomiosarkoma

Za procenjivanje lokalizacije tumora prvi izbor je magnetna rezonaca (MRI).

Za procenu rasprostranjenosti retroperitonealnog leiomiosarkoma koristi se CT.

 Angiografija se koristi kada je u razvoju obuhvaćen veliki krvni sud.

Biopsija je neophodna za specifičnu dijagnozu leiomiosarkoma I često se radi uz navodjenje igle za biopsiju pomocu CT-a.

Stadijumi leiomiosarkoma

Stadijumi se najčeše odredjuju prema AJCC sistemu (American Joint Committee on Cancer)

Stadijumi prema AJCC sistemu

Stadijum

Nivo dediferencijacije

Veličina

Lokacija

Prisustvo metastaza

IA

Nizak

< 5cm

Površinski ili duboki

Ne

IB

Nizak

≥ 5cm

Površinski

Ne

IIA

Nizak

≥ 5cm

Duboki

Ne

IIB

Visok

< 5cm

Površinski ili duboki

Ne

IIC

Visok

≥ 5cm

Površinski

Ne

III

Visok

≥ 5cm

Duboki

Ne

IV

Bilo koji

Bilo koji

Bilo koji

Da

 

Patologija

Nukleus je uglavnom centralno lociran I opisuje se kao oblika cigarete. Jedna od glavnih karakteristika jeste prisustvo miofibrila koji se protežu celom dužinom ćelije. Vremenom, kako njihova dediferencijacija postaje sve zastupljenija tako I netaju I njihove karakteristične strukture.

Dijagnoza

Histološke karakteristike pod svetlosnim mikroskopom su najvažniji faktori za uspostavljanje dijagnoze leiomiosarkoma. Medjutim, imunohemija I elektronska mikroskopija takodje igraju važnu ulogu u potvrdi dijagnoze. Imunohemijskim metodama se utvrdjuje prisustvo specifičnih markera poput dezmina, mišić specifičnog antigena HHF35, citokeratina (CK) I epitelijalnog membranskog antigena (EMA)

Prognoza ishoda bolesti:

Prognoza ishoda bolesti zavisi od lokacije, stadijuma I veličina primarnog tumora kao I od prisustva metastaza. 

Leiomiosarkomi su veoma agresivne prirode. Njihova veličina I mitotička aktivnost nisu u korelaciji sa ishodom, medjutim mitotička aktivnost je važna za diferencijaciju benigne od maligne forme tumora. Leiomiosarkomi dubokog mekog tkiva se uglavnom detektuju pre nego što dostignu veličinu retroperitonealnih tumora. Približno polovina ovih pacijenata umre usled metastatskih komplikacija. Faktori koji su povezani sa najgorim ishodom bolesti jesu

○>62godine,

○veličina tumora veća od 4cm,

○prisustvo nekroze,

○vaskularna invazija

○prethodne intralezijske operacije.

Uopšteno govoreći, stopa trogodišnjeg preživljavanja pacijenata sa leiomiosarkomom mekog tkiva je 50%, a petogodišnjeg preživljavanja 64% zbog čega je ovaj tumor jedan od agresivnijih vrsta sarkoma mekog tkiva.

Leiomioma predstavlja benigni tumor koji je češće zastupljen od leiomiosarkoma, jasno je definisanih granica i može nastati iz glatkih mišićnih ćelija bilo gde u telu, s tim da se najčešće sreće na nivou materice i kože.

Terapija

Terapija leiomiosarkoma
Izbor tretmana leiomiosarkoma zavisi od veličine, lokacije i gradusa tumora. U zavisnosti od prethodno navedenih kriterijuma, za terapiju se razmatra upotreba ○hirurškog odstranjivanja,

○hemoterapije,

○radioterapije,

○korišćenje visokih doza hemoterapije u kombinaciji sa transplantacijom stem ćelija. 

Citotoksičan efekat hemoterapije se odražava kako na kancerske ćelije, tako i na zdrave ćelije čoveka te dovodi do ozbiljnog smanjenja nivoa ćelija koštane srži što ograničava nivo u kojem se smeju primenjivati hemoterapijski agensi. Transplantacijom stem ćelija krvi obolelog se omogućava izolovanje ovih ćelija pre primene hemoterapije i njihovo vraćanje u organizam nakon hemoterapije čime se postiže manje oštećenje ćelija kostne srži.

Terapija leiomioma
○U terapiji leiomioma prvi izbor je hirurško odstranjivanje,

○Farmakološki tretman primarno namenjen za ublažavanje bola koji nastaje kao posledica leiomioma.

Od lekova se koriste

nifedipin, (blokator kalcijumovih kanala koji sprečava ulazak kalcijumovih jona u citoplazmu glatkih mišićnih ćelija i tako inhibira kontrakcija ove ćelije), 

fenoksibenzamin (blokator alfa adrenergičkih receptora) i 

gabapentin (antiepileptik).

•Zabeležena su i dva slučaja u kojima je primena botulinskog toksina dovela do remisije bola, s druge strane postoje i dokazi koji upućuju na placebo efekat.

Eksterni linkovi