Tumori penisa (Reproduktivni sistem)

Opšte anatomske odlike

Glavni deo penisa je poznat kao vrat penisa, a glava penisa se zove glavić. Na rođenju, glavić je pokriven komadom kože koji se naziva prepucijum, koji može biti uklonjen u procesu obrezivanja. Unutar penisa se nalaze 3 komore koje sadrže meku, sundjerastu mrežu krvnih sudova i kaverni. Dve od ovih komora su cilindričnog oblika, poznate kao corpora cavernosa, sa obe strane gornjeg dela penisa. Treća komora ispod njih poznata je kao corpus spongiosum. Ova komora se proširuje na svom kraju da formira glavić. Corpus spongiosum okružuje uretru, tanku cev koja počinje u bešici i protiče kroz penis. Urin i sperma putuju kroz uretru i napušta telo kroz otvor na glaviću penisa, koji se zove meatus. Maligne promene, kako beningne tako i maligne se najčešće javljaju na glaviću i prepucijumu, ali se mogu naći i na vratu penisa. 

Incidenca i mortalitet:

Tumor penisa je jedan od ređih oblika tumora, sa incidencom manjom od 1:100000 muškaraca godišnje. U 2017. Godini je u USA otkriveno 2120 novih slučajeva, a 360 smrtnih slučajeva vezano za tumore penisa.

Faktori rizika i simptomi:

Pronađena je povezanost tumora penisa sa HPV infekcijom, dok je infekcija ređa kod muškaraca koji su obrezani. I kod obrezanih i kod neobrezanih muškaraca je neophodno lečiti infekciju HPV na vreme. Ostali faktori rizika su godine (pogotovo preko 60), fimoza, loša lična higijena, često menjanje partnera. U simptome bolesti spadaju crvenilo, iritacija i bol, postojanje kvržice na penisu.

Kod obrezanih ljudi znatno je smanjen rizik obolevanja od kancera penisa. Nije u potpunosti razjašnjena povezanost ovog stanja sa smanjenim rizikom, ali se smatra da ljudi koji su obrezani ne mogu da razviju fimozu, što je jedan od faktora rizika. Takođe, bez prisustva prepucijuma nema nagomilavanja smegme (sekreti koji su sposobni da naprave iritaciju i zapaljenje) i ređe obolevaju od HPV virusa. 

Celularna klasifikacija i dijagnoza:

Svi tumori penisa nastali su od skvamoznih ćelija, i uključuju sledeće podtipove:

     -verukozni

     -bradavičasti

     -bazaloidni tip

Osim ovih, ređe se mogu naći i neuroendokrini tumori. Pronađena je povezanost tumora penisa, bradavičastog i bazaloidnog podtipa sa HPV infekcijom, pogotovo HPV16. Da bi se utvrdila bolest, neophodno je sprovesti fizički pregled, gde se posebna pažnja obraća na kvržice koje se mogu naći na penisu. Osim pregleda može se obaviti i biopsija kako bi se identifikovale tumorske ćelije.

Klasifikaciju po TNM sistemu je postavila organizacija The American Joint Committee on Cancer (AJCC):

Tabela 1. Primarni tumor (T)

TX

Primarni tumor se ne može proceniti.

T0

Nema tragova primarnog tumora.

Tis

Carcinoma in situ.

Ta

Neinvazivni verukozni karcinom.

T1a

Tumor sa invazijom u subepitelijalni sloj, bez invazije limfnih i krvnih sudova, dobro diferentovan (gradus 3 ili 4).

T1b

Tumor sa invazijom u subepitelijalni sloj, sa invazijom limfnih i krvnih sudova ili slabo diferentovan.

T2

Tumor sa invazijom corpus spongiosum-a ili cavernosum-a.

T3

Tumor sa invazijom uretre.

T4

Tumor sa invazijom okolnog tkiva.

 

Tabela 2. Zahvaćenost regionalnih limfnih čvorova (N)

Klinička klasifikacija

cNX

Ne može se proceniti.

cN0

Nema palparijaćih i vizuelno uvećanih ingvinalnih limfnih čvorova.

cN1

Palpirajući mobilni unilaterno ingvinalni limfni čvorovi..

cN2

Palpirajući mobilni multipli ili bilateralno ingvinalni limfni čvorovi.

cN3

Palpirajuća fiksirana ingvinalna nodusna masa ili limfadenopatija u karlici unilateralno ili bilateralno.

Patološka klasifikacija

pNX

Ne može se proceniti.

pN0

Nema regionalnih metastaza.

pN1

Metastaze u jednom ingvnalnom limfnom čvoru.

pN2

Metazaste u više ili bilateralno u ingvinalnim limfnim čvorovima.

pN3

Ekstranodalno širenje metastaza limfnim putem u karlici unilateralno ili bilateralno.

 

Tabela 3. M kriterijum

M0

Bez mestaza.

M1

Udaljene metastaze.

 

Tabela 4. Anatomski kriterijumi

Stadijum

T

N

M

0

Tis

N0

M0

Ta

N0

M0

I

T1a

N0

M0

II

T1b

N0

M0

T2

N0

M0

T3

N0

M0

IIIa

T1–3

N1

M0

IIIb

T1–3

N2

M0

IV

T4

Bilo koji N

M0

Bilo koji T

N3

M0

Bilo koji T

Bilo koji N

M1

Zbog prisustva kože i vezivnog tkiva, mogu se javiti melanomi i sarkomi, a veoma retko i adenokarcinom penisa.

Terapija

Terapijske opcije:

1. Hirurgija – standardno hirurško uklanjanje tumora često dovodi do velikih ožiljaka, deformiteta i problema sa funkcijom, stoga se retko koristi, uglavnom za tumore u višim stadijumima i veće veličine. Bolja opcija u hirurškom lečenju je mikrografična hirurgija, pri kojoj se uklanjaju slojevi ćelija jedan po jedan i njihova građa proverava pod mikroskopom. Na ovaj način je minimizovano uklanjanje zdravih ćelija i nastanak disfunkcije. Ovaj vid lečenja se najčešće koristi za carcinoma in situ i invazivne tipove kancera penisa. Ukoliko je tumor jako veliki, može biti neophodna amputacija celog penisa, kao i okolnih limfnih čvorova ukoliko je velika prodorna moć tumora.

2. Radijacija – najčešće se izvodi u vidu brahiterapije (mali radijacioni zrak koji direktno uništava ćelije tumora). Terapija zračenjem se koristi i kao adjuvantna terapija nakon hirurške intervencije, pogotovo kod amputacije penisa sa limfnim čvorovima gde je tumor najčešće velike prodorne moći. Zračenje se koristi i kao palijativna terapija kod tumora u stadijumima 3 i 4.

3. Topikalna primena lekova – koristi se krem 5-fluorouracila (citostatik) u tretmanu Bouenove (kožna bolest koja se manifestuje pojavom ljuspica i može preći u invazivni tumor pločastih ćelija) i Kejratove bolesti (tumor skvamoznih ćelija glansa) ili imikvimoda (modifikator imunskog sistema). Topikalnom primenom se postižu dobri kozmetički rezultati i ne ostaju ožiljci.

4. Laserska terapija – koriste se zraci CO2 i Nd:YAG koji lokalno uništavaju ćelije tumora, kozmetički rezultati su dobri i smanjen je nastanak disfunkcije penisa.

5. Kriohirurgija – koristi se kod eritroplazije Kejratove bolesti i verukoznog karcinoma i takođe daje dobre kozmetičke rezultate.

6. Hemoterapija – koristi se retko, uglavnom kada drugi vidovi terapije nisu bili uspešni ili kao adjuvantna terapija. Najčešće se koriste kombinacije vinkristina, bleomicina i metotreksata, uz kontinuiranu infuziju 5-fluorouracila. Ove kombinacije se koriste i za palijativno zbrinjavanje kod tumora koji su u stadijumu 3 ili 4.