Sarkom uterusa (Reproduktivni sistem)

Sarkom uterusa – Opšte karakteristike
Sarkom uterusa čini manje od 1% od svih ginekoloških maligniteta I 2 – 5% svih maligniteta uterusa. Na osnovu porekla, ovi tumori se mogu podeliti na:
•Karcinosarkom – potiče iz endometrijuma I čini 40 – 50% svih sarkoma uterusa
•Leiomiosarkom – potiče iz miometrijuma I čini 30% svih sarkoma uterusa; Incidenca je najviša oko pedesete godine života
•Sarkom koji potiče iz strome endometrijuma I čini 15% svih sarkoma uterusa; Incidenca je najviša u periodu menopauze
Karcinosarkomi se nazivaju I mezodermalnim I milerovim tumorom. Medju stručnjacima postoje nesuglasice oko toga:
○Da li su to pravi sarkomi
○Da li sarkomatozni elementi zaista vode poreklo od zajedničke epitelne prekursor ćelije

Stromalna komponentna karcinosarkoma se detaljnije opisuje na osnovu toga da li sadrži homologne elemente (kao što je maligno mezenhimsko tkivo) ili heterologne elemente (kao što je prugasti mišić, hrskavica, kost, ili tkivo koje ne pripada uterusu). Karcinosarkom je analogan kanceru endometrijuma po svojoj prevalenci postmenopauzalno I po svojim drugim epidemiološkim karakteristikama. Zbog toga, tretman karcinosarkoma postaje sve više nalik tretmanu adenokarcinoma endometrijuma.

 Kliničke studije

Stadijumi I i II

U nerandomizovanoj studiji, pacijenti sa stadijumom I i II karcinosarkoma koji su bili podvrgnuti radioterapiji karlice su imali značajno smanjenje u pojavi recidiva tumora, ali bez produžavanja života. (Hornback NB, 1989) Prema drugoj nerandomizovanoj studiji, pacijenti sa karcinosarkomom su pokazali dobar odgovor na adjuvantnu terapiju cisplatinom i doksorubicinom. (Peters WA 1989)

Stadijum III

Postoje izvesne razlike u terapijskom odgovoru na ifosfamid kod pacijenata sa karcinosarkomom I leiomiosarkomom. Kod pacijenata koji su bili prethodno lečeni hemoterapijom, ifosfamid je imao 32,2% pozitivan uticaj na lečenje karcinosarkoma, a 17,2% kod pacijenata sa leiomiosarkoma. (Hornback NB, 1989)

Faktori rizika
Jedini dokumentovani etiološki faktor koji je kod ovih maligniteta prisutan u 10 – 25% slučajeva jeste prethodna radioterapija karlice.

Povećana incidenca sarkoma uterusa je povezana sa primenom tamoksifena kod tumora dojke, kao posledica estrogenog dejstva tamoksifena na uterus.

Prognoza
 Prognoza kod žena sa sarkomom uterusa prvenstveno zavisi od težine bolesti u momentu postavljanja dijagnoze.
Prema jednoj studiji, žene sa visoko diferenciranim karcinosarkomom su imale značajno duže preživljavanje od momenta postavljanja dijagnoze u odnosu na one koje su imale slabo diferenciran sarkom.
Rekurentnost homolognih tumora je bila zastupljena u 44% slučajeva, dok je kod heterolognih tumora rekurentnost iznosila 63%.
Vrsta heterolognog sarkoma nije pokazala uticaj na dužinu preživljavanja od momenta postavljanja dijagnoze.
 Kod žena sa leiomiosarkomom, veličina tumora se smatra najvažnijim prognostičkim faktorom. Žene koje imaju leiomiosarkom sa dijametrom koji je veći od 5.0cm imaju lošu prognozu preživljavanja.
Mitotički indeks je takodje važan parametar za procenu dužine preživljavanja od momenta uspostavljanja dijagnoze.
Kod žena sa karcinosarkomom postoje odredjeni indikatori metastaza koji su uočljivi prilikom hirurške intervencije:
•Lokacija tumora na nivou donjeg dela tela uterusa I cerviksa
•Penetracija u limfatički prostor
•Drugi I treći stadijum karcinoma
•Širenje na jajnike i jajovod
•Veličina tumora
•Dubina penetracije u miometrijum

•Širenje na peritoneum

Tabela 1. Sarkom uterusa
Stadijum
Opis

Ib

Tumor lociran na nivou tela uterusa

IAb

Bez ili sa delimičnom invazijom u miometrijum

IBb

Potpuna ili skoro potpuna invazija u miometrijum

IIb

Penetracija tumora do strome cerviksa

IIIb

Lokalno i/ili regionalno širenje tumora

IIIAb

Penetracija tumora u serozni sloj tela uterusa I adneksa

IIIBb

Vaginalno i/ili parametrijalno širenje

IIICb

Metastaze na nivou karlice i/ili para-aortnih limfnih čvorova

IIIC1b

Metastaze na nivou limfnih čvorova karlice

IIIC2b

Metastaze na nivou para-aortnih limfnih čvorova sa ili bez metastaze na nivou limfnih čvorova karlice

IVb

Invazija bešike i/ili mukoze creva i/ili udaljenije locirane metastaze

IVAb

Tumor invasion of bladder and/or bowel mucosa. Invazija bešike i/ili mukoze creva

IVBb

Udaljenije locirane metastaze, uključujući intra-abdominalne metastaze i/ili metastaze ingvinalnih limfnih čvorova

 

 

 

 

 

Terapija

Terapija
Hirurška intervencija je primarna terapija kod svih vrsta sarkoma uterusa. Ukoliko je ustanovljena dijagnoza, dužina trajanja hirurške intervencije je prilagodjena stadijumu tumora. Histerektomija se obično izvodi kada se sumnja na prisustvo metastaze uterusa, osim u retkim slučajevima kada se očuvanje uterusa kod mladih pacijenata smatra bezbednim za taj tip kancera. Takodje, vrši se detaljno pregledanje dijafragme, omentuma i gornjeg dela abdomena da bi se utvrdilo prisustvo metastaza.
Ne postoje jasni dokazi da adjuvantna hemoterapija i radioterapija poboljšavaju ishod terapije kod ovih pacijenata. Prema GOG (Gynecologic Oncology Group) studiji, upotreba doksorubicina nije uticala na stopu preživljavanja kod pacijenata sa prvim i drugim stadijumom sarkoma uterusa. Medjutim, interpretacija rezultata je otežana zbog toga što su pacijenti na kojima je bilo sprovedena studija bili podvrgnuti radijaciji i koji su imali različite vrste sarkoma uterusa, samim tim  i različitu osetljivost na doksorubicin. Zbog visokog rizika od rekurentnosti ovih tumora, uobičajeno je da se koristi adjuvantna terapija, odnosno hemoterapija i radioterapija.

Eksterni linkovi